Izgubljene naočale

Bio je prvi dan škole. Andrés je bio tako uzbuđen! Sada je bio u prvom razredu. Bio je veliko dijete!

Ali kad je došao u školu, izgledala je preveliko i zastrašujuće, čak i za veliko dijete. Čvrsto je držao Maminu ruku.

»Sve će biti dobro.« Mami se nasmiješila. »Pozdravi svojeg učitelja. Budi dobar prema svojim kolegama iz razreda. I ne zaboravi pobrinuti se za svoje naočale.«

Prije tjedan dana Andrés je dobio svoje prve naočale. Roditelji su ga uvijek podsjećali da se brine o njima.

Mami je mahnula u pozdravu. »Želim ti ugodan dan!«

Ali Andrés nije imao ugodan dan. Nešto se užasno dogodilo!

Otrčao je Mami poslije škole. »Izgubio sam naočale!«, povikao je. »Svugdje sam tražio, ali ne mogu ih naći!«

»O ne!« Mami je izgledala zabrinuto. »Hajdemo zatražiti pomoć od Nebeskog Oca.«

»Misliš li da će uspjeti?«, upitao je.

»Hajdemo probati i vidjeti. Nebeski Otac uvijek čuje naše molitve«, rekla je mami.

Andrés i Mami izrekli su molitvu. Zamolili su Nebeskog Oca da pomogne Andrésu pronaći njegove naočale.

Sljedećeg je dana u školi Andrés još uvijek bio tužan. Onda mu je prišao dječak.

»Mislim da su tvoje.« Dječak mu je pružio naočale. »Pronašao sam ih pored nogometnog igrališta.«

Andrés je uzeo naočale. Bile su njegove! Nije mogao vjerovati.

Nakon škole, otrčao je k Mami i čvrsto je zagrlio.

»Pronašao si svoje naočale!«, rekla je. »Sigurno si presretan što ih imaš.«

»Jesam!« rekao je Andrés. »Ali još sam sretniji zbog onoga što sam naučio.«

»A što je to?«

Andrés se široko nasmiješio. »Molitva doista djeluje!«

Otvori PDF

Ilustracije: Susanna Teodoro