Римљанима 3:21–28; 5:1–11; 6:3–6
Ослањање на Исуса Христа за спасење
Спашен Његовом благодаћу
Људи из много разних места су се придруживали Цркви Исуса Христа. Чланови Цркве су се називали свецима.
Римљанима 1:7
Неки од светаца су били Јевреји који су и даље следили Мојсијев закон. Други нису. Они се нису слагали око тога да ли треба да следе Мојсијев закон.
Римљанима 2:14–15, 23–29
Павле је знао да су свеци имали ова питања. Написао је писмо свецима у Риму. Рекао им је да нико не може бити спашен само покушавајући да следи Мојсијев закон. Сви ми грешимо, објаснио је он. Да би био спашен, свако треба да има веру у Исуса Христа и да га следи.
Римљанима 3:20–23
Павле је поучавао да је Бог послао Исуса Христа да преузме наше грехе на себе. Због Исусове жртве, можемо се покајати и добити опроштај греха.
Римљанима 3:24–31
Павле је поучавао да нам Исус Христ даје дар праштања и снагу да чинимо оно што је добро. Овај дар љубави се зове благодат Исуса Христа, и испуњава нас надом и радошћу. Павле је рекао да када се крстимо, као што је Исус чинио, то је као започињање новог живота као Исусов следбеник.
Римљанима 5:1–11; 6:3–6