Парабола о слузи који није хтео да опрости

Једног дана, Петар је поставио Исусу важно питање. Желео да зна колико пута треба да опрости људима када греше. „Седам пута?” Упитао је Петар. Исус је одговорио на Петрово питање говорећи му причу или параболу.

Матеј 18:15–21

У причи је постојао цар који је имао много слугу. Један од слугу дуговао је цару десет хиљада таланата. Било је то много новца!

Матеј 18:23–24

Слуга никада није могао да врати дуг цару. Цар је рекао да ће продати слугу и његову породицу да наплати дуг.

Матеј 18:25

Кад је слуга то чуо, паде на колена. Молио је цара да му да више времена. „Причекај ме”, рече он, „и све ћу ти платити”.

Матеј 18:26

Цар се смиловао слуги. Одлучио је да му опрости. Слуга није морао да врати новац. Био је слободан да оде!

Матеј 18:27

Тада слуга оде и нађе човека који му дугује малу своту новца. Зграбио је човека и рекао: „Плати ми”.

Матеј 18:28

Пао је на своја колена. „Причекај ме”, рече он, „и све ћу ти платити”. Али слуга му није опростио. Послао га је у затвор.

Матеj 18:29–30

Када је цар сазнао шта се догодило, затражио је да види слугу. Цар је подсетио свог слугу да му је опростио веома велики дуг. Рекао је свом слуги да је требало да и Он опрости човеку који му дугује новац.

Матеј 18:31–33

Сви ми имамо дуг који никада не бисмо могли да вратимо. Исус је објаснио Петру да нам Бог опрашта, тако да и ми треба да опростимо другима. И не треба да станемо после седам пута, већ увек треба да будемо спремни да опростимо.

Матеј 18:22, 34–35; видети такође Матеј 6:14; Учење и завети 64:9–10