Novac na tržnici

Anane se smijao dok je hodao ulicom. Miris pržene ribe i užurbano brbljanje ljudi ispunili su tržnicu. Bio je na putu do ujakove kuće. Mama je dala Ananeu nešto novca za dati ujaku.

Osvrnuo se na sve štandove koji su prodavali voće i povrće, hranu i druge predmete. Onda mu je nešto zapelo za oko.

Bio je to štand s hranom koji je imao dvije njegove omiljene poslastice: karamele i kekse. Pogledao je novac koji mu je mama dala. Sto cedija je puno, pomislio je. Njegove omiljene poslastice koštale su samo 10 cedija. Ujak vjerojatno ne bi ni primijetio da nešto novca nedostaje.

Anane je kupio poslastice. Gurnuo si je karamelu u usta i nastavio hodati do ujakove kuće.

Ujak je stajao ispred svoje kuće dok je Anane prilazio.

»Nije li to mali Anane! Dođi ovamo«, rekao je ujak. »Što mogu učiniti za tebe?«

»Donio sam ti nešto novca od mame.« Anane mu je dao novac, a zatim je vratio ruke u svoje džepove. Hoće li ujak primijetiti da nešto novca nedostaje? Gledao je dok je ujak brojio.

»Hvala ti što si ovo donio«, rekao je ujak.

Ananeu je bilo drago što ujak nije primijetio nestali novac. Pozdravio se i krenuo na dugu šetnju kući. Usput je završio jesti karamele i kekse.

»Kakva je bila šetnja do ujaka?« mama je pitala kad je Anane došao kući.

Slegnuo je ramenima. »Bilo je dobro.«

»Hvala ti što si mu odnio taj novac za mene«, rekla je mama.

Anane je gledao u pod. Počeo se osjećati krivim. Što ako su njegovi roditelji saznali da je potrošio dio novca? Nije htio izgubiti njihovo povjerenje.

Sljedećeg je jutra mama zamolila Ananea da kupi neke stvari u obližnjoj trgovini. »Dođi ravno kući nakon što završiš u trgovini, u redu?«

»U redu.« Anane je hodao kroz tržnicu, ali nije stao ništa kupiti. Stisnuo je obrve i pomislio: Ovaj ću put učiniti točno ono što je mama tražila.

Čim je završio, odmah je otišao kući. Dao je mami sav preostali novac.

Te je nedjelje Anane otišao u svoj razred Male škole. »Dobro jutro!« rekla je njegova učiteljica. »Danas govorimo o poslušnosti. Važno je za nas da slušamo svoje roditelje i donosimo dobre odluke.«

Anane je razmišljao o novcu koji je potrošio na karamele i kekse. Osjetio je kako mu se želudac zgrčio. Znao je da je donio krivu odluku.

Nakon crkve Anane je htio razgovarati sa svojim roditeljima. Njegovo je srce jako brzo kucalo.

»Mama, tata? Sjećaš li se novca koji si mi dala da odnesem ujaku?« Anane je pitao. »Pa, kupio sam neke poslastice s dijelom tog novca.« Pogledao je u pod. »Žao mi je.«

»Hvala ti na iskrenosti«, rekao je tata. »Ponosan sam na tebe.«

Anane se nasmiješio. Bio je tako sretan što je rekao istinu. I osjećao se dobro iznutra nakon što je rekao roditeljima. Već je donosio bolju odluku.

Otvori PDF

Ilustracija: Aleksandar Zolotić