Не тако савршен
Аделинин савршен дан је званично завршен!
Истинита прича из Француске.
Аделин је завршила штиклирање последњег поља на свом папиру. Поред њега је написала: Молитва ујутру и увече.
„Шта је то?” упитала је мама.
„Правим списак за сутра”, рекла је Аделин. „Имаћу савршен дан!”
Мама је подигла обрве. „Стварно?”
Аделин је климнула главом. „У Школици смо учили о томе како да се усавршавамо у Христу. Бићу посебно добра тако да могу имати савршене дане.”
„Срећна сам што желиш да доносиш добре одлуке”, рекла је мама. „Али знаш, постојала је само једна особа на земљи која је била савршена – Исус Христ.”
Аделин је уздахнула. „Знам: Али стварно желим да покушам! Мислим да могу.”
Ујутро је Аделин била спремна. Наместила је кревет и изговорила јутарњу молитву.
За доручак је помогла у храњењу своје мале сестре, Силвије. Када је Силвија просула брескве по столици, Аделин је дубоко удахнула. Бројала је до четири и помогла у чишћењу.
У школи је Аделин тражила оне којима је потребна помоћ. Лукас је угануо скочни зглоб, па је носила његов послужавник за ручак.
На одласку из школе, Аделин се широко осмехнула госпођи која је држала отворену капију школе. Госпођа је обично изгледала мрзовољно. Али данас јој се насмешила!
После школе, Аделин је дала Силвији своју омиљену плишану играчку да се игра. И пре одласка у кревет, изговорила је молитву. Штиклирала је поља на свом списку и ушушкала се у ћебад. Осећала се веома поносно и веома уморно. Била је спремна за још један савршен дан сутра!
Када се Аделин пробудила следећег дана, све њене лутке су биле разбацане по поду. Силвија је држала једну и сисала је. Мора да их је све извукла!
„Силвија!” викнула је Аделин. „Рекла сам ти да не дираш моје лутке!” Зграбила је лутку коју је Силвија држала. Силвија је плакала и побегла.
Аделин је бацила поглед на свој списак на вратима. Срце јој је клонуло.
Мама је ушла баш кад је Аделин осетила сузу на образу.
„Шта се догодило?” упитала је мама.
„Заборавила сам да се помолим. Нисам наместила кревет.” Аделинин глас је задрхтао. „И била сам груба према Силвији. Мој савршени дан је званично завршен!”
Мама је загрлила Аделин. „Веома је тешко бити савршен све време. Заправо, немогуће je.”
Аделин се намрштила. „Али како онда да будем савршена у Христу?”
„То је управо то! Не можемо бити савршени без Исуса Христа”, рекла је мама. „Он је дао свој живот за нас јер је Небески Отац знао да ћемо правити грешке и да ће нам требати помоћ. Исус узима наше несавршене покушаје и чини их бољима.”
Аделин је размишљала о томе. „Дакле”, не може ми сваки дан бити савршен?” упитала је.
Мама је одмахнула главом. „Не! Имаћеш тешке дане. Али ћеш имати и добре дане.” Мама је заденула Аделинину косу иза ува. „Трудити се најбоље што можеш је оно што је важно. Чак и ако дан почне са погрешном одлуком, увек можемо рећи молитву да се покајемо и покушамо поново. Уз помоћ Исуса Христа, ти си успела.”
Аделин је обузела топлина.
„А сада о твом списку.” Мама је показала на списак. „Како би било да се усредсредимо само на једну ствар?”
Аделин је погледала свој списак. Откинула је део папира и залепила оно што је остало на вратима. Једина ставка која је још увек тамо је гласила: Молитва ујутру и увече.
Аделин се насмешила. „Мој дан можда није почео савршено, али још увек могу да се помолим. А уз помоћ Исуса Христа, то ће бити довољно!”
Илустрације: Ђовани Абеи