Џејмсијева нова црква
Џејмси се овде осећао другачије него у њиховој другој цркви.
Истинита прича са Фиџија.
Џејмси је изашао у мали ограђени простор где је његова породица држала свиње. „Ево вам, прасићи.” Бацио им је нешто хране, и свиње су радосно загроктале.
Затим је Џејмси однео боце за чисту воду до славине напољу. Хладна вода је шикнула у боцу кад је отворио славину. Храњење свиња и ношење воде за своју породицу је био начин на који је помагао сваког дана.
„Џејмси!” позвала је мама. „Спреман си за цркву?”
Џејмси је затворио славину за воду и унео унутра последњу тешку боцу. „Сада јесам.”
Сваке недеље Џејмсијева породица је ишла у једну хришћанску цркву у свом граду. Он је волео да учи о Исусу Христу.
Убрзо су Џејмси и његове млађе сестре, Унаиси и Марама, ходали са остатком своје породице у цркву. Неколико залуталих пилића пијукало је на улици.
Али када су стигли тамо, врата су била затворена. „Заборавио сам да је црква затворена ове и следеће недеље јер је пастор одсутан”, рекао је тата.
„Да ли има нека друга црква у коју можемо ићи?” питао је Џејмси. Био је тужан што нема цркве ове недеље.
Тата се на тренутак замислио. „Да”, рекао је. „Мислим да знам за једну.”
Џејмси и његова породица су ишли иза тате према својој кући. Сви су ушли у њихов мали дрвени чамац на обали реке. Тата је сео позади да покрене мотор.
Чамац је зујао низ реку. Џејмси је погледом тражио птице скривене у високом зеленом дрвећу. Након отприлике 15 минута, угледали су малу црквену зграду. На њој је писало „Црква Исуса Христа светаца последњих дана”.
„Ово је црква на коју сам мислио”, рекао је тата. Одвезао је чамац до обале и сви су изашли. Могли су да чују музику која је долазила из капеле.
Џејмси је сео са својим родитељима и сестрама. Слушали су говорнике и песме. Џејмсија је преплавио осећај топлине и среће.
Када се састанак завршио, једна фина дама је дошла да разговара са њима. „Имамо посебан разред за децу”, рекла је. „Зове се Школица. Да ли желите да дођете?”
Џејмси је погледао своје сестре. Осећао се мало нервозно да иде у разред где није познавао никога! Барем су и његове сестре могле да иду. Можда ће бити забавно!
„Наравно”, рекао је Џејмси.
„Идемо!” Марама је изгледала узбуђено.
Џејмси и његове млађе сестре пратили су даму до учионице. Било је много деце која су седела на малим столицама, причала и смејала се. Када је Џејмси сео, насмешили су му се. Сви су били тако фини!
Певали су песме, а друга деца су помогла Џејмсију и његовим сестрама да уче речи. Онда су имали лекцију о Исусу Христу. Џејмси се овде осећао другачије него у њиховој другој цркви. Било је позитивно другачије.
Када је служба била готова, Џејмсијева породица се вратила у чамац да иду кући. Џејмси је поново погледао знак испред црквене зграде. На њему је било име Исуса Христа. Дакле, то мора бити Црква Исуса Христа! Џејмси је желео да следи Исуса.
„Можемо ли поново доћи и следеће недеље?” упитао је Џејмси.
Мама и тата су се насмешили. „Ми смо то исто мислили”, рекла је мама.
„Ура!” Ускликнула је Унаиси.
Џејмси се смешио. Знао је да су пронашли нешто посебно. И једва је чекао да сазна више.
Илустрације: Бетани Станклиф