Певање да нестане тама

„Време је за спавање”, рекла је мама са осмехом.

Логан је отишао у своју собу. Помолио се пред спавање и отпузао у кревет. Онда му је мама прочитала причу. Полако је затворио очи. Убрзо је заспао.

Али Логан је имао застрашујући сан. Био је сам на мрачном месту. Угледао је велико, шиљасто чудовиште са огромним зубима. Зарежало је на њега. Онда је почело да трчи према њему!

Логан је покушао да побегне. Али се оклизнуо и пао! Чудовиште се приближавало и повећавало све док се –

Логан није пробудио и сео на кревет. Обрисао је сузе са очију и видео да је напољу још увек мрак.

Желео је да разговара са родитељима о сну. Али није желео да напусти свој кревет. Тама је утицала на њега да мисли да се чудовиште крије ту негде. Свака сенка је изгледала застрашујуће. Пас који је лајао напољу звучао је као чудовиште које режи.

Логан је повукао чаршаве до носа. Био је превише уплашен да се помери.

Желео је да поново заспи. Али сваки пут када је затворио очи, видео је љутито лице чудовишта и оштре зубе. Није могао да престане да гледа у застрашујуће сенке.

Онда је угледао слику на столу поред свог кревета. Била је то фотографија њега, његова два брата, тате, и маме испред храма у Монтереју, Мексико. Изгледали су тако срећно.

Одједном је у глави чуо речи своје омиљене песме у Школици. „Волим да видим храм”, Логан је почео да пева тихо. „Отићу ћу тамо једног дана. Да осетим Светог Духа, да слушам и да се молим.”*

Док је певао, Логан је размишљао о том дану у храму са својом породицом. Осећао се смирено. Због храма, може заувек да буде са својом породицом.

Логан није могао да чује лавеж пса јер га је надјачао својим гласом. Затворио је очи и наставио да пева. „Као дете Божје, научио сам ову истину: Породица је вечна.” Због мира у свом срцу се насмешио. Знао је да нема чудовишта.

Соба је била мрачна и застрашујућа. Али сада је то било мирно, сигурно место. Логан се наслонио на јастук и мирно заспао.

Када се пробудио, напољу је било сунчано. Устао је и погледао сунчеву светлост како обасјава његову фотографију храма. Певушио је своју омиљену песму док се спремао за цркву.

На путу до цркве, испричао је својој породици о својој ноћној мори и песми коју је певао. Слушао је говоре и певао химне у цркви. Сада је дошло време да се иде у Школицу.

Логан је волео да слуша клавир. А сада је знао да су неке песме довољно моћне да чак и застрашујућа чудовишта нестану.

„Добродошли на час певања”, рекла је вођа Школице. „Коју песму бисте хтели прво да певамо?”

„Знам!” рекао је Логан, подижући руку високо у ваздух. Хајде да певамо „Волим да видим храм”

Илустрације: Каролина Фариас