Учење и завети 98–101

• Прогон или противљење са којима се данас суочавамо могу се разликовати од онога са чим су се свеци суочавали у Мисурију 1833. године, али Господњи савет у Учењу и заветима 98 и даље је примењив. Да бисте члановима разреда помогли да извуку поуку из овог савета, можете на табли написати питања попут следећих: На који начин Господ жели да његови свеци гледају на противљење? Како Господ жели да реагујемо на прогон? Нека чланови разреда сарађују у малим групама како би пронашли одговоре у Учењу и заветима 98:1–3, 11–16, 23–30 а затим поразговарају о ономе што су научили. Које истине налазимо које нам помажу да будемо бољи ученици Исуса Христа? Изјаве у „Додатним изворима” могу обогатити тај разговор.

• У време прогона или искушења, ова порука из 98. и 101. одсека може помоћи: Господ ће нам помоћи ако смо спремни да Му верујемо. Да бисте члановима разреда помогли да пронађу ту поруку, на табли можете написати следећу листу стихова и позвати чланове разреда да изаберу неколико за читање: Учење и завети 98:1–3, 11–12, 37; 101:2–5, 9–16. Замолите их да поделе оно што су пронашли што их охрабрује да се уздају у Господа. Шта ови стихови поучавају о томе како како да се уздају у Господа? (Такође видети Linda S. Reeves, „Claim the Blessings of Your Covenants”, Ensign или Liahona, нов. 2013, стр. 118–120.)

• Како можете помоћи члановима разреда да препознају безбедност која долази када „послушамо глас Господњи”? (7. стих). Можда можете да позовете неколико чланова разреда да одглуме параболу у Учењу и заветима 101:43–62 док је други члан разреда чита наглас. Потом бисте могли да поразговарате о питањима попут ових: Шта представљају различити елементи параболе? Због чега су слуге изгубиле виноград? Које поуке извлачимо из поступака слугу? Шта сазнајемо о Господу из поступака племића? Било би корисно и да упоредите стихове 1–8 са стиховима 47–51 и поразговарате о томе како можемо бити „верни и мудри” у својим напорима да изградимо Сион у сопственом животу, у својим домовима и као Црква.

  

Старешина Роберт Д. Хеjлс jе поучио:

„Неки људи погрешно сматрају да одговори као што су ћутање, кроткост, праштање и изношење понизног сведочанства представљају пасивност или слабост. Али да бисмо ‘љубили непријатеље [наше], благосиљали оне који [нас] куну, чинили добро онима који [нас] мрзе, и молили се за оне који [нас] вређају и прогоне’ (Maтеј 5:44) потребни су вера, снага и, пре свега, хришћанска храброст…

Када се не светимо – када окренемо други образ и одупремо се осећањима беса – такође стојимо уз Спаситеља Исказујемо Његову љубав, која је једина моћ која може покорити непријатеља и одвратити наше оптужитеље а да их не оптужујемо заузврат. То није слабост.. То је хришћанска храброст” („Christian Courage: The Price of Discipleship”, Ensign или Liahona, нов. 2008, стр. 72).

Старешина Кевин Р. Данкан је рекао: „Браћо и сестре, молим вас, немојте ме погрешно схватити. Опростити не значи заборавити. Ми не оправдавамо лоше понашање нити допуштамо другима да нас малтретирају због својих тешкоћа, патњи или слабости. Али можемо стећи веће разумевање и мир када посматрамо у широј перспективи… Праштање је величаствено, исцељујуће начело. Није потребно да двапут будемо жртва. Можемо опростити” („The Healing Ointment of Forgiveness”, Ensign или Liahona, мај 2016, стр. 35).