Пророци и пророчанства

Пророци и пророчанства имају главну улогу у целом Старом завету. Аврам, Исак и Јаков имали су визије и разговарали са небеским гласницима. Мојсије је разговарао са Богом лицем у лице и преносио Његову вољу деци Израеловој. У Првој и Другој књизи о царевима препричавају се незаборавна дела и поруке пророка Илије и Јелисија. Стари завет такође говори о пророчицама, као што су Марија и Девора заједно са другим женама благословеним духом пророштва, као што су Ревека и Ана. И мада Псалме нису написали прави пророци, и они су испуњени духом пророштва, посебно док исказују радост због доласка Месије.

Ништа од овога не изненађује чланове Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. У ствари, обновљено Јеванђеље Исуса Христа поучава нас да пророци нису само занимљиве особе из историје већ суштински део Божјег плана. Иако неки сматрају пророке јединственима за старозаветна времена, ми их доживљавамо као нешто што нам је заједничко са старозаветним временима.

Ипак, читање поглавља из књига пророка Исаије или Језекиља може бити другачије од читања поруке са генералне конференције од садашњег председника Цркве. Понекад је тешко видети да су древни пророци имали нешто да нам кажу. Уосталом, свет у коме данас живимо много се разликује од оног у коме су они проповедали и пророковали. А чињеница да имамо живог пророка могла би да подстакне питање: Зашто се вреди потрудити – а труд је потребан – да читамо речи древних пророка?

Углавном, људи данас нису главна публика старозаветних пророка. Ти пророци су говорили о актуелним бригама свог времена и места на ком су живели – баш као што и наши пророци последњих дана данас говоре о нашим актуелним бригама.

У исто време, пророци могу да гледају и даље од актуелних брига. Они поучавају вечне истине, применљиве у било које време и на било ком месту. Благословени откривењем, виде ширу слику Божјег дела. На пример, Исаија је упозоравао људе у своје време о њиховим греховима. Такође је писао о ослобођењу Израелаца који ће живети 200 година касније. У исто време, поучавао је о ослобођењу које сав Божји народ тражи. А написао је и пророчанства која и данас још увек чекају своје испуњење – попут обећања „нов[е] земљ[е]” (Књига пророка Исаије 65:17) која је „пуна познања Господњега” (Књига пророка Исаије 11:9), где ће се сабрати изгубљена племена Израелова и где „народе” неће ”више учити боју” (Књига пророка Исаије 2:4). Део радости и надахнућа који потичу од читања речи старозаветних пророка попут Исаије је сазнање да ми имамо улогу у славном дану који су они видели.

Дакле, када читате древна пророчанства, може вам помоћи да научите о контексту у којем су написана – али такође треба да видите себе у њима, или „примените их на себе” (1 Нефи 19:24; видети такође стих 23). Понекад то значи препознати Вавилон као симбол греха и охолости, а не само као древни град. То би могло значити разумевање Израела као Божјег народа у било ком времену и на било ком месту. Или то може значити виђење Сиона као циља последњих дана који Божји народ прихвата, уместо да га види као само још један назив за Јерусалим.

Можемо примењивати Света писма у свом животу јер схватамо да се пророчанство може испунити на више начина. Добар пример за то је пророчанство у Књизи пророка Исаије 40:3: „Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи”. Заробљеним Јеврејима у Вавилону ова изјава се могла односити на Господа који је обезбедио излаз из ропства и повратак у Јерусалим. За Матеја, Марка и Луку ово пророчанство се односи на Јована Крститеља, који је припремио пут за Спаситељеву службу у смртном животу. А Џозеф Смит је примио откривење да се ово пророчанство и даље испуњава данас у припреми за Христову хиљадугодишњу службу. Древни пророци су нам заиста говорили на начине које још увек разумемо. А поучавали су многим драгоценим, вечним истинама које су за нас једнако важне као што су биле и за древни Израел.

Можда је чак и важније видети Исуса Христа у старозаветним пророчанствима него видети себе у њима. Ако Га тражите, наћи ћете Га, чак и ако се не помиње по имену. Било би корисно да имате на уму да Бог Старог завета, Господ Јахве, јесте Исус Христ. Кад год пророци описују шта Господ чини или шта ће учинити, они говоре о Спаситељу.

Такође ћете наћи референце на Помазаника, Спаситеља, и будућег Цара из Давидове лозе. Све су то пророчанства о Исусу Христу. Још обухватније, читаћете о избављењу, опроштају, откупљењу и обнови. Са Спаситељем у уму и срцу, ова пророчанства ће вас природно усмерити на Сина Божјег. Уосталом, најбољи начин да се разуме пророчанство је имати „дух пророштва” за кога нам Јован каже да је „сведочанство Исусусово” (Откривење 19:10).