Позвани на рад

Када је пророк Џозеф Смит позвао старешину Хебера С. Кимбала (1801-1868) да „отвори врата спасења” као мисионар у Енглеској, старешину Кимбала је обузео осећај да није дорастао задатку.

„О Господе”, написао је, „човек сам који муца, и потпуно сам неспособан за такав рад.”

Ипак, старешина Кимбал је прихватио позив, додајући: „То размишљање није ме одвратило од пута дужности. Од тренутка кад сам схватио вољу свог небеског Оца, био сам одлучан да идем по сваку цену, верујући да ће ме Он подржати својом свемогућом моћу, и обдарити ме свим потребним способностима.”¹

Моја млада браћо и сестре који сте позвани на пуновремену мисионарску службу, позвани сте на рад зато што, попут старешине Кимбала, „имате жељу да служите Богу” (УИЗ 4:3) и зато што сте спремни и достојни.

Ви, брачни парови, позвани сте на рад из истих разлога. Међутим, не идете само са жељом да служите, него и са мудрошћу стеченом захваљујући жртвовању, љубави и искуствима које ваш Отац на Небу може искористити да би дотакао срца својих синова и ћерки који су у потрази за истином. Нема сумње да сте научили да никада не можемо истински волети Господа докле год Му не служимо тако што служимо другима.

Своју жељу да служите као мисионари обогатићете вером и истрајношћу, храброшћу и самопоуздањем, решеношћу и издржљивошћу, одлучношћу и посвећеношћу. Посвећени мисионари могу изводити чуда на мисији.

Председник Џон Тејлор (1808-1887) сумирао је суштинске особине мисионара на овај начин: „Врсту мушкараца и жена [и парова] коју желимо за носиоце ове јеванђеоске поруке су људи који имају веру у Бога; људи који имају веру у своју религију; људи који поштују своје свештенство; људи у које… Бог има поверења… Желимо мушкарце испуњене Светим Духом и силом Божјом… мушкарце од части, интегритета, врлине и чистоте.”²

Господ jе обjавио:

„Јер гле, њива се већ беласа за жетву; и гле, онај који српом захвата свом снагом, сабире себи у житницу да не пропадне, већ да донесе спас души својој.

А вера, нада, милосрђе и љубав, са оком упртим једино на славу Божју, оспособљавају га за то дело” (УИЗ 4:4-5).

Ваш позив је дошао захваљујући надахнућу. Сведочим да кога Бог позове, Бог га и квалификује. Примићете небеску помоћ када уз молитву радите у Господњем винограду.

Дивно обећање које је Господ дао на почетку овог раздобља, како је садржано у Учењу и заветима, биће ваше: „Ићи ћу испред вас. Бићу вам здесна и слева, а Дух моj ће бити у срцима вашим, и анђели моjи око вас да вас понесу” (УИЗ 84:88).

Док будете служили, изградићете богате вечне успомене и пријатељства. Не знам ниједно поље које даје богатију жетву среће од мисијског поља.

Сада се обраћам оним старешинама, сестрама и паровима који, из било ког разлога, не могу да заврше свој задатак на мисији: Господ вас воли. Цени вашу жртву. Свестан је вашег разочарења. Знајте да Он још увек има посла за вас. Не дозволите Сотони да вам каже другачије. Не одустајте. Не обесхрабрујте се. Не очајавајте.

Као што сам рекао на генералној конференцији убрзо након што сам позван да водим Цркву: „Не бојте се. Радујте се. Будућност је блистава колико и ваша вера.”³ То обећање се и даље односи на вас. Дакле, не губите веру, јер Господ није изгубио веру у вас. Држите своје завете и идите напред.

Свету је потребно Јеванђеље Исуса Христа. Нека Господ благослови све своје свеце мисионарским срцем - без обзира на то где служе.