Моја Осана

Једно од мојих омиљених поглавља Новог завета говори о тријумфалном уласку Исуса Христа у Јерусалим. Људи су викали: „Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!” (Матеј 21:9). Кад год ово прочитам, помислим: Шта је моја Осана?

Муцам цели свој живот. Понекад сам се осећала тако фрустрирано и обесхрабрено јер нисам могла да се изразим онако како сам желела. Желела сам да причам или савршено или да више никада не причам. Увек бринем када говорим пред другима или чак када се молим наглас. Много пута сам се у себи молила за стрпљење, мир и помоћ. Ово је једна од мојих личних Осана – мој вапај за избављењем.

Баш као што Христ није игнорисао вапаје људи у Јерусалиму, никада није игнорисао ни моје. Није уклонио моје муцање, али ме је ојачао онако како нисам очекивала. Помогао ми је да осетим мир у тренуцима тескобе и схватим да је мој глас, и са каквим год грешкама, довољан за Њега.

Свако од нас има нешто у свом животу што нас доводи на колена. Понекад можемо осећати да наши вапаји остају без одговора. Али Он чује сваку осану. И на Његов савршен начин и савршено време, Он ће нам прискочити у помоћ.

У Гетсеманији, Христ је патио за наше грехе и осетио наше болове и наше борбе. Он наставља да води и теши све оне који се окрећу Њему и Небеском Оцу. Исти Христ, који је страдао за нас у Гетсеманији и на крсту, устао је из гробнице, победивши смрт да бисмо имали наду. Његово Васкрсење је крајњи одговор на сваку осану.