Путовање до храма

Илустрација: Кејтлин Баџ

Постојао је период, око шест година, када нисам стизала да посетим храм. Те године су били најмрачнији тренуци у мом животу, јер сам изгубила и маму у том периоду. Желела сам да одем у храм, али то је било око сат времена од куће, и нисам имала новца за превоз и никога да ме одведе.

Онда сам прошле године позвана за председницу разреда Младих жена. Када ме је моја вођа Младих жена замолила да јој помогнем да планира активности за годину, рекла сам јој да прво што треба да урадимо је да одемо у храм као разред. Када сам то најавила девојкама, биле су тако узбуђене! За већину њих, то би био њихов први одлазак. Много сам се молила и постила док смо се припремали за путовање. Нисам желела да нешто пође наопако.

У храму сам се осећала ослобођеном сваког терета. Обећала сам да ћу чешће посећивати храм. Било је то тако лепо искуство и благослов. Билa сам толико узбуђенa што смо моји млади другари и ја учествовали у великом делу нашег Небеског Оца.

Знам да је храм свети дом Господњи, где се врше свети обреди. Тамо, можемо вапити Небеском Оцу у молитви, и Он ће исправити све у своје време, испунити нас љубављу, и дати нам вечни мир. Знам да ћемо када гледамо ка Христу видети чуда која су нам потребна. Ми смо вољена деца нашег Небеског Оца, и Он има велико дело за нас – сабирање Израела са обе стране вела.