Лично откриће

Недавно сам посматрала како моја старија браћа и сестре иду различитим путевим. Мој брат се спремао да служи мисију. С друге стране, моја сестра се удаљавала од Цркве. Њена одлука је била збуњујућа за мене, и неко време нисам знала како да је разумем.

Схватила сам да моја вера није нешто што сам изабрала – то је нешто са чиме сам одрастала. Морала сам да схватим у шта сам заиста лично веровала. Да ли сам веровала у Јеванђеље зато што је истина, или зато што је то било све чему сам икада била поучавана? И да ли бих и даље могала бити добра чланица Цркве чак и ако имам недоумице?

Окренула сам се Светим писмима са новом одлучношћу. Почела сам да читам са питањима на уму, тражећи одговоре и разумевање. Схватила сам да постављање питања о мојим веровањима не значи да губим веру. Уместо тога, то је значило да могу да изградим дубљи, личнији темељ.

Изградња сведочанства није једнократни догађај; то је доживотни процес постављања питања, тражења и потврђивања. Осетила сам Дух сведочанства да је за мене Јеванђеље истинито, али сам такође доживела прилике када сам се осећала удаљеном од Бога. Вера није статична; То је нешто што морамо свакодневно неговати кроз молитву, проучавање Светих писама и служење.

Одрастање у Цркви ми је дало основу, али на мени је да градим на њој. Када настављамо да се окрећемо Господу, Он ће ојачати нашу веру и помоћи нам да се крећемо кроз животне неизвесности.