Није знала да ми је то потребно

Фотографија: Мелани Миза

Носила сам се са неким личним проблемима. Једног дана се нисам осећала добро, и нисам стварно желела да идем на семинар. Али помислила сам: „Ово ми је последња година и морам то искористити.”

Тако сам отишла, и разговарали смо о томе како Исус Христ зна сваког од нас по имену. Читамо стих из Учења и завета 18:10: „Вредност душа је велика у очима Божјим.” Почела сам да будем емотивна када сам подвлачила стих. Када постанем емотивна, пуно плачем, па нисам желела да га поново прочитам на часу.

Касније је учитељ упитао: „Шта ти је било најзанимљивије и зашто?” Нисам желела да кажем, али је моја пријатељица поменула тај стих. Она је изнела своје сведочанство да нас Бог неће оставити саме, да ћемо понекад то заборавити, али Он нас познаје и биће ту за нас.

Када сам то чула, осећала сам се као да је Небески Отац говорио мени преко моје пријатељице. Било је то као да је говорио, „Не окрећи се од мене – ја сам овде.”

После тога сам отишла да осушим лице, и моја пријатељица ми је пришла. Рекла је: „Нисам хтела да поделим стих, али сам осећала да је потребно јер би то некоме помогло. Нисам знала да си тај неко ти.” То ми је још више потврдило да Небески Отац зна за мене.

После семинара, отишла сам кући и молила се. Обично се захвалим и тражим нешто. Али та молитва – мислим да је то била молитва са највише захвалности коју сам икада изговорила. Осетила сам Духа у својој соби, и осетила сам да је Небески Отац био тамо са мном.