Мир у молитви

„Више, оче!” Вриснула је Мери.

Отац се насмејао и још једном снажно одгурнуо љуљашку. Љуљашка је била везана за велико дрво које се надвило над реком Мисисипи. Мeри је обожавала поветарац на њеном лицу и голицање у стомаку док је замахивала изнад воде и назад.

„Следећа сам!” Рекла је Елизабет.

Мери је скочила са љуљашке да пусти своју сестру да дође на ред.

Мерина породица је живела у Навуу. Њени родитељи су се придружили Цркви пре неколико година, и продали су све што су имали да се тамо преселе како би се придружили другим свецима.

Наву је био веома прометно место. Нови људи су стизали сваки дан. Изградња новог града је напоран рад, и чак су и деца помагала. Помагање је учинило да се Мери осећа одраслом и важном. Понекад је помагала доносећи оцу ручак док је радио на новом храму.

У недељу, Мери је обукла своју најбољу хаљину и помогла својој браћи и сестрама да се припреме за цркву. Сви су се окупили испод дрвећа да слушају пророка Џозефа Смита како поучава о Исусу Христу. Мери је волела да учи о томе како би могли да живе са Небеским Оцем поново једног дана. Пророк је видео и чуо толико дивних ствари.

Ипак, други људи нису волели пророка. Мери је чула приче о људима који су хтели да га повреде.

Једне летње ноћи, Мери је помагала мајци да почисти после вечере. Онда се отац вратио кући. Имао је сузе у очима.

„Шта се догодило?” Питала је мајка.

„Пророк Џозеф је убијен”, рекао је отац.

И мајка је почела да плаче. „Како Црква може да настави без њега?” питала је.

Мери се осећала тако тужно и уплашено. Знала је да је пророк Божји изабрани слуга. Како је Небески Отац могао дозволити да се то деси?

Почела је да плаче и истрчала је из куће у башту. Након што је пала на колена у близини неког грмља, Мери је почела да се моли. „О, Небески Оче, шта ћемо да радимо? Наш пророк је убијен.” Сузе су јој се котрљале низ лице.

Тада је нежан глас ушао у Мерин ум. Подићи ћу другог пророка да води мој народ.

Мирно, радосно осећање испунило јој је срце. Обрисала је очи и отрчала назад у кућу што је брже могла.

Маjко! Оче! Рекла је Мери. „Изговорила сам молитву, и Небески Отац ми је одговорио.” Испричала им је о гласу и осећају мира који је осетила.

Када су је мајка и отац загрлили, Мери је знала да ће све бити у реду. И даље је била тужна и знала је да ће уследити тешка времена. Али Небески Отац ће наставити да их води и помаже им.

Илустрације: Кристин Сора