Да ли морам да будем савршен?

Хенри је полако ушао у дневну собу. Ноге су му биле тешке док је ишао ка својој столици.

Његов учитељ, брат Рас, насмешио му се. „Да ли си спреман да говориш о храмовима?”, упитао је.

„Да”, одговорио је Хенри.

Зашто сам то рекао? Помислио је Хенри када је сео. Он се није осећао спремним. Уопште.

Хенријева Школица је учила песму „I Love to See the Temple (Волим да видим храм).” Његов разред је замољен да прича о одласку у храм.

Али Хенри се осећао тужно. Желео је да иде у храм када буде довољно стар, али се осећао као да је направио превише грешака.

Један по један, Хенријеви другари су устајали. Били су срећни и узбуђени док су причали о одласку у храм једног дана. Хенри се осећао све горе и горе.

Затим је дошло време да певају. Хенри је певао заједно са остатком Школице: „Припремаћу се док сам млад; то је моја света дужност.”

Како да се припремим за одлазак у храм када правим толико грешака? помислио је Хенри. Срозао се на столицу.

Када се песма завршила, брат Рас се нагнуо. „Јеси ли добро?”, упитао је Хенрија.

Хенри се загледао у своје руке. Онда је тихо рекао: „Желим да идем у храм, али бојим се да нисам достојан.” Дубоко је уздахнуо. „Не слажем се увек са својом породицом. Заборављам да урадим своје кућне послове. Правим превише грешака. Да ли заиста морам да будем савршен?”

Брат Рас се благо насмешио. „Бити достојан да одеш у храм не значи да мораш бити савршен. Можемо бити достојни верујући у Исуса Христа и искрено покушавајући да држимо заповести. Сви правимо грешке, али можемо да се покајемо и поново будемо чисти.”

Хенри се мало више усправио.

„Сигуран сам да је Небески Отац поносан на тебе што покушаваш да будеш добар”, рекао је брат Рас.

Хенри је размишљао о неким добрим стварима које је урадио те недеље. Кувао је вечеру са мамом, помогао сестри око домаћег задатка, и поздравио се са новим дечаком у школи.

Терет Хенријевих брига је почео да спада. Знао је да му Свети Дух помаже да осети мир.

Када је био Хенријев ред да подели нешто, осмехнуо се и устао. „Желим да наставим да се кајем и постајем све више налик Исусу Христу како бих једног дана могао да уђем у храм”, рекао је он.

Хенри се осећао срећно када је сео. Једног дана, моћи ће да склопи свете завете са Богом у храму. Хтео је да дâ све од себе да се припреми!

Илустрације: Гејл Армстронг