Чланци вере и Званични прогласи 1 и 2

• Ево начина како да помогнете члановима разреда да поделе оно што су сматрали посебно значајним у Чланцима вере: Можете да напишете на табли бројеве од 1 до 13 и замолите чланове разреда да поред бројева напишу нешто што су научили из одговарајућег чланка вере. Како ове истине утичу на наш однос са нашим Небеским родитељима и Исусом Христом? Можда чланови разреда могу да поделе како су Чланци вере побољшали њихово проучавање Јеванђеља или им помогли у дељењу Јеванђеља са другима.

• Зашто je за нас важно стално откривење? Позовите чланове разреда да поделе своја осећања у вези са овим питањем. Чланови разреда могли би да поразговарају и о томе како је начело сталног откривења повезано са Званичним прогласима 1 и 2. (Преглед за ову седмицу у приручнику Хајде за мном – За појединце и породице предлаже корисне изворе повезане са овим откривењима.) Шта из Званичних прогласа 1 и 2 сазнајемо о улози откривења у вођењу Цркве? (Такође видети Чланци вере 1:9 и изјаву председника Гордона Б. Хинклија у „Додатним изворима”). Којих још примера сталног откривања чланови разреда могу да се сете? Како ова откривења утичу на наш живот и помажу нам у изградњи царства Небеског Оца?

• Можете позвати чланове разреда да размотре Званичне прогласе 1 и 2 и поделе нешто из тих откривења што би могло помоћи некоме ко има проблем да прихвати недавну промену правила, откривења или учења Цркве. Како су чланови разреда научили да се уздају у Бога када им се нешто не допада у Цркви? Како је њихово проучавање ове седмице ојачало њихову веру да Господ води своју Цркву? Запажања председника Дитера Ф. Ухдорфа у „Додатним изворима” такође би могла да помогну.

  

Председник Гордон Б. Хинкли служио је као члан Већа дванаесторице апостола када је примљено откривење описано у Званичном прогласу 2. Годинама касније описао је своје искуство:

„У просторији је владала света и посвећена атмосфера. Чинило ми се као да се отворио канал између небеског престола и Божјег пророка који је клечао, молио се и коме су се придружила његова браћа. Дух Божји је био присутан. И моћу Светог Духа пророк је примио уверење да је оно за шта се молио исправно, да је дошло време и да сада чудесне благослове свештенства треба проширити на достојне људе свуда без обзира на порекло.

„Сваки човек у том кругу, снагом Светог Духа, знао је исто.

„Била је то тиха и узвишена прилика… Није се чуо глас који се чује физичким ушима. Али глас Духа са сигурношћу је шаптао у наш ум и у наше душе” („Priesthood Restoration”, Ensign, окт. 1988, стр. 70).

Председник Дитер Ф. Ухдорф је, онима који сумњају у историју или учења Цркве, рекао следеће:

„Природно је да имате питања – жир искреног истраживања се често развија и сазрева у велико стабло разумевања. Мало је чланова Цркве који се ни у једном тренутку нису рвали са озбиљним и осетљивим питањима. Једна од улога Цркве јесте да храни и негује семе вере – понекад чак и у пешчаном земљишту сумње и несигурности. Вера је нада у оно што се не види, али је истинито.

„Стога, моја драга браћо и сестре – моји драги пријатељи – молим вас, најпре посумњајте у своју сумњу пре него што посумњате у своју веру. Никада не смемо дозволити да нас сумња зароби и раздвоји од божанске љубави, мира и дарова који долазе вером у Господа Исуса Христа” („Come, Join with Us”, Ensign или Liahona, нов. 2013, стр. 23; такође видети Lawrence E. Corbridge, „Stand Forever” [Brigham Young University devotional, 22. јан. 2019], speeches.byu.edu).