„Мисли које треба имати на уму: Пророци и пророчанства”, Хајде за мном – За појединце и породице: Стари завет 2022. (2021)
„Мисли које треба имати на уму: Пророци и пророчанства”, Хајде за мном – За појединце и породице: 2022.
Мисли које треба имати на уму
Пророци и пророчанства
У традиционалној хришћанској подели Старог завета, последњи одељак (од Књиге пророка Исаије закључно са Књигом пророка Малахије) назива се „Пророци”.1 Овај одељак, отприлике четвртина Старог завета, садржи речи Божјих овлашћених слугу који су разговарали са Господом, а затим су говорили за Њега, делећи Његову поруку са људима отприлике између 900 и 500 година п.н.е.2
Пророци и пророчанства имају главну улогу у целом Старом завету. Патријарси Аврам, Исак и Јаков имали су визије и разговарали са небеским гласницима. Мојсије је разговарао са Богом лицем у лице и преносио Његову вољу деци Израеловој. У Првој и Другој књизи о царевима препричавају се незаборавна дела и поруке пророка Илије и Јелисеја. У Старом завету такође се говори о пророчицама попут Марије (видети Друга књига Мојсијева 15:20) и Деворе (видети Књига о судијама 4), заједно са другим женама које су биле благословене духом пророштва, попут Ревеке (видети Прва књига Мојсијева 25:21–23) и Ане (видети Прва књига Самуилова 1:20–2:10). И мада Псалме нису написали прави пророци, и они су испуњени духом пророштва, посебно док исказују радост због доласка Месије.
Све ово не изненађује свеце последњих дана. У ствари, обновљено Јеванђеље Исуса Христа поучава нас да пророци нису само занимљив део историје већ суштински део Божјег плана. Иако неки сматрају пророке јединственима за старозаветна времена, ми их доживљавамо као нешто што нам је заједничко са старозаветним временима.
Ипак, читање поглавља из књига пророка Исаије или Језекиља може бити другачије од читања поруке са генералне конференције од садашњег председника Цркве. Понекад је тешко видети да су древни пророци имали нешто да нам кажу. Уосталом, свет у коме данас живимо много се разликује од оног у коме су они проповедали и пророковали. А чињеница да имамо живог пророка могла би да подстакне питање: зашто се вреди потрудити – а труд је потребан – да читамо речи древних пророка?
Они имају шта да нам кажу
Углавном, људи данас нису главна публика старозаветних пророка. Ти пророци су говорили о актуелним бригама свог времена и места на ком су живели – баш као што и наши пророци последњих дана данас говоре о нашим актуелним бригама.
У исто време, пророци могу да гледају и даље од актуелних брига. Као прво, они поучавају вечне истине, битне за било које доба. И, благословени откривењем, виде ширу слику, ширу перспективу Божјег дела. На пример, Исаија није упозоравао само људе свог доба на њихове грехе – него је писао и о избављењу за Израелце који су живели 200 година касније и истовремено поучавао о избављењу које сав Божји народ тражи. Поред тога, написао је пророчанства која и данас још увек чекају своје потпуно испуњење – попут обећања „нов[е] земљ[е]” (Књига пророка Исаије 65:17) која је „пуна познања Господњега” (Књига пророка Исаије 11:9), где су сабрана изгубљена племена Израелова и где „народе” неће ”више учити боју” (Књига пророка Исаије 2:4). Део радости и надахнућа који потичу од читања речи старозаветних пророка попут Исаије је сазнање да ми имамо улогу у славном дану који су они видели.3
Стога, када читате древна пророчанства, корисно је да сазнате више о околностима у којима су написана. Али треба да и себе видите у њима, или „примените их на себе”, како се Нефи изразио (видети 1. Нефи 19:23–24). Понекад то значи препознати Вавилон као симбол световности и гордости, а не само као древни град. То би могло значити разумевање Израела као Божјег народа у било којој ери и разумевања Сиона као дела последњих дана за прихватања Божјег народа, уместо као само још једне речи за Јерусалим.
Можемо примењивати Света писма јер схватамо да се пророчанство може испунити на више начина.4 Добар пример за то је пророчанство у Књизи пророка Исаије 40:3: „Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи”. Заробљеним Јеврејима у Вавилону ова изјава се могла односити на Господа који је обезбедио излаз из ропства и повратак у Јерусалим. За Матеја, Марка и Луку ово пророчанство је испунио Јован Крститељ, који је припремио пут за Спаситељеву смртничку службу.5 А Џозеф Смит је примио откривење да се ово пророчанство и даље испуњава у последњим данима у припреми за Христову хиљадугодишњу службу.6 Древни пророци су нам заиста говорили на начине које још увек разумемо. А поучавали су многим драгоценим, вечним истинама које су за нас једнако важне као што су биле и за древни Израел.
Пунина времена, аутор Грег K. Олсен
Сведочили су о Исусу Христу
Можда је чак и важније видети Исуса Христа у старозаветним пророчанствима него видети себе у њима. Ако Га тражите, наћи ћете Га, чак и ако се не помиње по имену. Било би корисно да имате на уму да Бог Старог завета, Господ Јахве, јесте Исус Христ. Кад год пророци описују шта Господ чини или шта ће учинити, они говоре о Спаситељу.
Наћи ћете и референце за Помазаника (видети Књига пророка Исаије 61:1), Откупитеља (видети Књига пророка Осије 13:14), и будућег цара из лозе Давидове (видети Књига пророка Исаије 9:6–7; Књига пророка Захарије 9:9). Све су то пророчанства о Исусу Христу. Још обухватније, читаћете о избављењу, опроштају, откупљењу и обнови. Са Спаситељем у уму и срцу, ова пророчанства ће вас природно усмерити на Сина Божјег. Уосталом, најбољи начин да се разуме пророчанство је имати „дух пророштва” за кога нам Јован каже да је „сведочанство Исусусово” (Откривење 19:10).