„Мисли које треба имати на уму: Читање поезије у Старом завету”, Хајде за мном – За појединце и породице: Стари завет 2022. (2021)
„Мисли које треба имати на уму: Читање поезије у Старом завету”, Хајде за мном – За појединце и породице: 2022.
Мисли које треба имати на уму
Читање поезије у Старом завету
У старозаветним књигама које претходе књизи о Јову налазимо углавном приче – приповедачке извештаје који историјске догађаје описују из духовне перспективе. Ноје је саградио ковчег, Мојсије је избавио Израел, Ана се молила да добије сина итд. Почев од Књиге о Јову, налазимо другачији стил писања, јер су се старозаветни писци окренули песничком језику да би на незабораван начин изразили дубока осећања или веома важна пророчанства.
Већ смо видели неколико примера поезије у књигама Старог завета. А из Књиге о Јову видећемо још много тога. Књига о Јову, Псалми и Приче Соломунове готово су у потпуности поезија, као и делови записа пророка попут Исаије, Јеремије и Амоса. Будући да се читање поезије разликује од читања приче, њено разумевање често захтева другачији приступ. Ево неколико мисли које би ваше читање старозаветне поезије могле учинити значајнијим.
Упознавање хебрејске поезије
Прво, може вам помоћи да имате у виду да хебрејска поезија у Старом завету није заснована на рими, попут неких других врста поезије. И премда су ритам, игра речи и понављање звукова уобичајене одлике древне хебрејске поезије, у преводу се обично губе. Једна од карактеристика коју ћете приметити је понављање мисли или идеја, које се понекад назива „паралелизам”. Овај Исаијин стих садржи једноставан пример:
-
Oгрни се снагом, о Сионе;
-
обуци красне хаљине своје, Јерусалиме (Исаија 52:1).
Псалам 29 има много упоредних редова – ево једног примера:
-
Глас је Господњи силан,
-
глас је Господњи славан (Псалми 29:4).
И ево примера у коме сазнање да други ред иде упоредо са првим заправо чини пасус лакшим за разумевање:
-
И зато вам ја дадох да су вам чисти зуби по свим градовима вашим,
-
и да нема хлеба нигде по свим местима вашим (Aмос 4:6).
У овим примерима идеја се понавља са малим разликама. Ова техника може нагласити поновљену идеју, коришћењем разлика да је потпуније опише или развије.
У другим случајевима, две упоредне реченице користе сличан језик за преношење супротстављених идеја, као у овом примеру:
-
Одговор благ утишава гнев,
-
а реч прека подиже срдњу (Приче Соломунове 15:1).
Овај паралелизам се није догодио случајно. Писци су то учинили намерно. Он им је омогућио да изразе духовна осећања или истине на начин који им се чинио и моћним и лепим. Стога, када приметите паралелизам у старозаветном писању, запитајте се како вам то помаже да разумете пишчеву поруку. На пример, шта је Исаија покушавао да каже повезујући „снагу” са „прелепом одећом” и „Сион” са „Јерусалимом”? (Исаија 52:1). Шта можемо закључити у вези са изразом „благи одговор” ако знамо да је „прека реч” његова супротност? (Приче Соломунове 15:1).
Он ми обнавља душу, аутор Волтер Рејн
Хебрејска поезија као нови пријатељ
Можда ће вам користити да читање поезије упоредите са упознавањем нове особе. На пример, можете упоредити читање старозаветне поезије са упознавањем некога из далеке земље и стране културе који не говори исти језик као ми – и ко има више од две хиљаде година. Та особа ће вероватно рећи ствари које у почетку нећемо разумети, али то не значи да нема ништа корисно да нам каже. Уз мало стрпљења и мало саосећања, наш нови познаник на крају може постати драги пријатељ. Само треба да проведемо неко време заједно, покушавајући да сагледамо ствари са његове или њене тачке гледишта. Можда чак откријемо да се у свом срцу заправо прилично добро разумемо.
Дакле, први пут када прочитате одломак из Исаије, на пример, сматрајте то својим првим уводом у ново познанство. Запитајте се: „Какав је мој општи утисак?” Како тај одломак утиче на ваша осећања – чак и ако не разумете сваку реч? Затим га прочитајте поново, неколико пута ако је могуће. Неки људи проналазе додатно значење читајући одломке наглас. Обратите пажњу на одређене речи које је Исаија изабрао, посебно на речи које подстичу вашу машту. Како те слике утичу на ваша осећања? Шта слике говоре о томе како се осећао Исаија? Што више будете проучавали речи ових старозаветних песника, то ћете више видети да су намерно бирали речи и методе како би изразили дубоку духовну поруку.
Песме могу бити дивни пријатељи јер нам помажу да схватимо своја осећања и искуства. Песме Старога завета су посебно драгоцене, јер нам помажу да разумемо наша најважнија осећања и искуства – она која се односе на наш однос са Богом.
Док проучавате поезију у Старом завету, имајте у виду да је проучавање Светих писама највредније када нас води Исусу Христу. Потражите симболе, слике и истине који развијају вашу веру у Њега. Током свог проучавања, слушајте подстицаје Светог Духа.
Књижевност мудрости
Једна категорија старозаветне поезије је оно што теолози називају „књижевност мудрости”. У ову категорију спадају: Књига о Јову, Приче Соломунове и Књига Проповедникова. Док псалми изражавају осећања хвале, туговања и слављења Бога, књижевност мудрости се усредсређује на ванвременске савете или дубока филозофска питања. На пример, књига о Јову истражује Божју правду и разлоге људске патње. Приче Соломунове нуде савете о томе како живети исправно, укључујући мудре изреке прикупљене и пренете из ранијих генерација. А Књига Проповедникова доводи у питање сврху самог живота – када све делује пролазно и случајно, где можемо наћи прави смисао? О књижевности мудрости можете размишљати као о промишљеном разговору са надахнутим менторима који желе да поделе нека запажања о Богу и свету који је Он створио – и можда вам помогну да ове ствари разумете мало боље него раније.