Завет

Аврам је желео да буде „већи следбеник праведности”, (Аврам 1:2), па га је Бог позвао у заветни однос. Аврам није био први који је имао ту жељу и није био први који је примио завет. Тражио је „благослове очева”, (Аврам 1:2), благослове који су заветом понуђени Адаму и Еви, а потом и онима који су те благослове марљиво тражили.

Божји завет са Аврамом обећавао је чудесне благослове: наследство земље, велико потомство, приступ свештеничким обредима и име које ће бити поштовано у генерацијама које долазе. Али фокус овог завета није само на благослову који су примили Аврам и његова породица, већ и на благослову који би примила остала Божја деца. „И ти ћеш бити благослов”, Бог је рекао, „И у теби ће бити благословена сва племена на земљи” (Прва књига Мојсијева 12:2–3).

Да ли је овај завет дао Авраму, Сари и њиховим потомцима привилегован статус међу Божјом децом? Само у смислу да је реч о привилегији благосиљања других. Дужност Аврамове породице била је да „[проноси] ову службу и свештенство свим народима”, делећи „благослов[е] јеванђеља, што су благослови спасења, и самог вечног живота” (Аврам 2:9, 11).

Овај завет је био благослов за којим је Аврам чезнуо. Када га је примио, Аврам је рекао у свом срцу, „Слуга твој те је искрено тражио; сада те нађох” (Аврам 2:12).

То је било пре више хиљада година, али овај завет је обновљен у наше дане (видети 1. Нефи 22:8–12). И тренутно се испуњава у животима Божјег народа. У ствари, испуњење завета узело је замах у последњим данима како Божје дело напредује, благосиљајући породице широм света. И свако ко попут Аврама жели да буде већи следбеник праведности, свако ко искрено тражи Господа, може бити део тога.

Шта за мене значи Аврамов завет?

Ви сте деца завета. Склопили сте завет са Богом када сте се крстили. Тај завет обнављате сваки пут када узимате причешће. И склапате свете завете у храму. Заједно, ови завети вас чине учесником у Аврамовом завету, чија се пунина налази у храмским обредима. Као што је председник Расел М. Нелсон поучио: „Коначно, у светом храму можемо постати сунаследници благослова вечне породице, као што је некад обећано Авраму, Исаку, Јакову и њиховом потомству.” ¹

Захваљујући овим заветима и обредима, постали смо Божји народ (видети 2. књига Мојсијева 6:7; Поновљени закони 7:6; 26:18; Језекиљ 11:20). Постајемо другачији од света око нас. Наши завети нам омогућавају да будемо прави, предани ученици Исуса Христа. „Наши завети”, објаснио је председник Нелсон, „повезују нас са Њим и дају нам божанску моћ.”² А када Бог благосиља свој народ својом моћу, то је са позивом и очекивањем да благослове друге – да „буду благослов” „свим породицама земаљским” (Аврам 2:9, 11).

Ово драгоцено разумевање дато нам је због обнове Аврамовог завета преко пророка Џозефа Смита. Зато, када читате о заветима у Старом завету, не размишљајте само о Божјем односу с Аврамом, Исаком и Јаковом. Размишљајте и о Његовом односу са вама. Када читате о обећању о безбројном потомству, (видети Прва књига Мојсијева 28:14), не размишљајте само о милионима који данас Аврама називају својим оцем. Помислите и на Божје обећање вама о вечним породицама и вечном расту (видети Учење и завети 131:1–4; 132:20–24). Када читате о обећањима о земљи наследства, не размишљајте само о земљи обећаној Авраму. Размишљајте и о небеској судбини саме земље - баштини обећаној „кроткима” који „чекају Господа” (Матеј 5:5; Псалми 37:9, 11; такође, видети Учење и завети 88:17–20). И када читате о обећањима да ће Божји заветни народ благословити „све породице земаљске”, (Аврам 2:11), не размишљајте само о служби Аврама или пророка који су дошли после њега. Размишљајте и о томе шта ви можете учинити – као заветни следбеници Исуса Христа – да будете благослов породицама око вас.