„18–24 октобра, Учење и завети 121–123: ‘О Боже, где си?’” Хајде за мном – За појединце и породице: Учење и завети 2021. (2020)
„18–24 октобра, Учење и завети 121–123”, Хајде за мном – За појединце и породице: 2021.
Затвор у Либертију у пролеће, аутор Aл Раундс
18–24 октобра
Учење и завети 121–123
„О Боже, где си?”
Ваше искуство у проучавању Светих писама биће богатије ако је ваш циљ откривање истине. Започните са молитвом, слушајте Духа и забележите своје утиске.
Бележите своје утиске
Доњи ниво окружног затвора у Либертију, у Мисурију, био је познат као тамница. Зидови су били дебели, камени под је био хладан и прљав, храна – оно што је од ње било – била је покварена, а једина светлост допирала је кроз два уска прозора са гвозденим решеткама близу таванице. У тој тамници су Џозеф Смит и неколицина његове браће провели већи део свог утамничења – четири ледена месеца током зиме 1838–1839, чекајући суђење због оптужби за издају државе Мисури. У то време, Џозеф је непрестано примао вести о патњама светаца. Мир и оптимизам у Фар Весту трајали су само неколико месеци, и сада су свеци опет били бескућници, протерани у пустињу у потрази за још једним местом за нови почетак – а овога пута њихов пророк је био у затвору.
Није ни чудо што је Џозеф завапио: „О Боже, где си?” Одговори које је примио, „знање са неба” које се „изли[ло]” у том бедном затвору, показују да, иако можда не делује увек тако, Бог никада није далеко. Никаква моћ не може „задржати небеса”, научио је пророк. „Бог [ће] бити са [својим верним свецима] у веке векова.”Учење и завети 121:33; 122:9.
Видети Saints, 1:323–396; „Within the Walls of Liberty Jail”, Revelations in Context, стр. 256–263.
Идеје за лично проучавање Светих писама
Учење и завети 121:1–10, 23–33; 122
Невоља „биће за добро [моје]”.
Када ми или они које волимо патимо, нормално је да се запитамо да ли Бог зна за нас. Током читања Учења и завета 121:1–6, размислите о времену када сте имали питања или осећања слична осећањима Џозефа Смита. Шта налазите у Господњем одговору што би вам могло помоћи када имате таква питања или осећања? На пример, у стиховима 7–10, 26–33, обратите пажњу на благослове које Он обећава онима који „истрај[у] у [патњи] ваљано”. Током читања 122. одсека, размотрите како Господ жели да гледате на своје невоље.
Такође видети Henry B. Eyring, „Where Is the Pavilion?” Ensign или Liahona, нов. 2012, стр. 72–75.
Можемо приступити „небеским моћима”.
У ономе што је изгледало као стање немоћи у затвору у Либертију, Џозеф је примио откривење о моћи – не политичкој или војној моћи која се спроводила над свецима, већ о „небеским моћима”. Током читања Учења и завета 121:34–46, шта учите о Божјој моћи? По чему се она разликује од световне моћи? На пример, погледајте речи које Господ користи у стиховима 41–43 да би описао „моћ [или] утицај”. Шта оне поучавају о томе како Бог одржава своју „моћ [или] утицај”? Можда би ови стихови могли да вас надахну да размишљате о свом животу и ономе што можете да учините да бисте добро утицали у односима са другима.
Исус Христ се спустио испод свега.
Џозеф Смит је био неправедно затворен више од четири месеца, док су његови пријатељи и породица били протерани из својих домова. Дело којем је посветио свој живот било је у расулу. Шта сазнајете о Исусу Христу из Његових речи упућених Џозефу у 122. одсеку? Шта сазнајете о Џозефу? Шта сазнајете о себи?
Такође видети Aлма 37:–13, 363; Учење и завети 88:6–34.
Не моја него твоја воља да буде, аутор Волтер Рејн
„Радосно чинимо све оно што лежи у нашој моћи.”
У марту 1839. године изгледало је да свеци нису могли много да учине да би променили своју мучну ситуацију. Али, у писмима из затвора у Либертију, Џозеф им је рекао шта могу да ураде: да „прикупе сазнање о свим чињеницама”, и „ст[оје] мирно, у потпуној сигурности, да [виде] спасење Божје” (Учење и завети 123:1, 17). Док размишљате о обманама и „лукавств[у] човечј[ем]” у данашњем свету, сетите се да чините оно што „лежи у [вашој] моћи” (стихови 12, 17). Зашто је важно да то радите „радосно”? (17. стих). Да ли знате некога ко је „одвојен од истине” (12. стих), и како можете помоћи тој особи да је пронађе?
Многи извештаји које је Џозеф тражио у овом писму достављени су влади и објављени у серији од 11 делова у часопису Nauvoo , Times and Seasons (видети „A History, of the Persecution, of the Church of Jesus Christ, of Latter Day Saints in Missouri, December 1839–October 1840”, [josephsmithpapers.org]).
Идеје за породично проучавање Светих писама и кућно вече
-
Учење и завети 121:1–110.„Тамница” у затвору у Либертију била је само 4,2 са 4,4 метра. Како можете помоћи својој породици да замисли како би било да су затворени у таквом простору четири хладна месеца? Можете пронаћи и друге појединости о условима у затвору у Либертију у „46. поглављу: Џозеф Смит у затвору у Либертију” (Doctrine and Covenants Stories, стр. 172–174). Такође можете прочитати одељак „Гласови обнове: Затвор у Либертију” на крају овог прегледа или погледајте видео приказ Џозефовог боравка у затвору у Либертију Џозеф Смит: Пророк обнове (ChurchofJesusChrist.org, почетак на 43:00). Како те информације утичу на то како се осећамо у вези са начелима у Учењу и заветима 121:1–10?
-
Учење и завети 121:34–36, 41–45.Можда би поређење помогло вашој породици да разуме „небеске моћи”. На пример, могли бисте да упоредите Божју моћ са електричном енергијом; шта може спречити електрични уређај да прими струју? Чему нас ово поређење, заједно са стиховима 34–36, 41–45, поучава о томе како да увећамо своју духовну моћ? Можда би чланови породице могли да поделе приче из Спаситељевог живота које представљају ове особине.
-
Учење и завети 122:7–9.Можда би чланови породице уживали у прављењу малих натписа који садрже изразе из ових стихова који их надахњују. Те знакове можете изложити у свом дому. Зашто је важно знати да „Син Човечји се спусти испод” свега?
-
Учење и завети 123:12.Како можемо помоћи људима да „знају… где да траже” истину?
За више идеја за поучавање деце, видети преглед за ову седмицу у приручнику Хајде за мном – За Школицу.
Предложена песма: „Where Can I Turn for Peace?” Hymns, бр. 129.
Гласови обнове
Затвор у Либертију
Док је био затворен у Либертију, у Мисурију, Џозеф Смит примао је писма у којима је обавештаван о опасној ситуацији светаца последњих дана који су по налогу гувернера протерани из државе. Од своје жене Еме примио је емотивно писмо. Њене речи и Џозефова писма као одговор изражавају њихове патње и веру током тог тешког времена у историји Цркве.
Писмо Еме Смит Џозефу Смиту, 7. март 1839.
„Драги мужу!
Покушавам да ти пишем јер имам прилику да ти ово писмо пошаљем по пријатељу, али нећу покушавати да опишем сва своја осећања, јер их је немогуће у потпуности описати. због онога што нас раздваја: зидови, решетке, браве, реке, брда, долине и прерије, и због сурове неправде због које сте затворени и која вас и даље држи тамо.
Да нисам свесна невиности и непосредне умешаности божанске милости, врло сам сигурна да никада не бих могла да издржим призоре патње коју сам поднела… ; али и даље живим и још увек сам вољна да патим и више ако је потребно због тебе, ако је воља са Неба.
Тренутно смо сви добро, осим Фредерика који је прилично болестан.
Мали Aлександер који ми је сада у наручју један је од најбољих малишана кога си икада видео. Толико је јак да ће уз помоћ столице трчати по соби…
Само Бог зна моја размишљања и осећања срца када сам напустила нашу кућу и дом и скоро све што смо имали осим наше дечице и напустила Мисури, остављајући те затвореног у тој самотној тамници. Помисао је тежа од онога што би ико требало да подноси.…
… Надам се да ћемо имати још добрих дана… Заувек твоја,
Eма Смит”1
Писмо Џозефа Смита Еми Смит, 4. април 1839.
„Драга и одана супруго!
Четвртак је вече, седим и сунце управо залази док виримо кроз решетке ове самотне ћелије, и пишем ти како бих те обавестио о свом положају. Сада је, претпостављам, око пет месеци и шест дана2 откако сам под даноноћном присмотром страже, и међу зидовима, решеткама и шкрипавим гвозденим вратима самотне, мрачне, и прљаве тамнице. Пишем ово писмо са осећањима која само Бог зна. Размишљања ума под овим околностима пркосе перу, језику или анђелима да би описала или изразила људском бићу које никада није доживело оно што ми проживљавамо… Ослањамо се на Јахвину руку, и никог другог, за наше избављење, и ако он то не учини, неће ни бити учињено, можеш бити сигурна, јер у овој држави влада велика жеђ за нашом крвљу; не зато што смо криви за нешто… Моја драга Eмa, непрестано мислим на тебе и децу… Желим да видим малог Фредерика, Џозефа, Џулију, Александeра, Џоану и старог Мејџора [породични пас]… Радо бих изашао одавде босоног и гологлав и полуго, да дођем да те видим и сматрао бих то великим задовољством, никада напором… Храбро подносим свe угњетавање, као и они који су са мном; још нико од нас није задрхтао. Не дозволи да ме [наша деца] забораве. Кажи им да их отац воли савршеном љубављу, и да чини све што може да се склони од руље, како би им дошао… Кажи им да отац каже да морају да буду добра деца и да слушају своју мајку…
„Ваш,
Џозеф Смит Мл.”3
Док је Џозеф Смит патио у затвору у Либертију, Господ га је тешио и откривао велике истине.