„Мисли које треба имати у виду: Завет”, Хајде за мном – за проучавање код куће и у цркви: Стари завет 2026. (2026)
„Завет”, Хајде за мном: 2026.
Мисли које треба имати у виду
Завет
Кроз Стари завет ћете често читати реч завет. Данас обично о завету мислимо као о светом обећању Богу, али у древном свету, завети су били важан део сарадње људи једних са другима. За своју сигурност и опстанак, људи су морали да имају поверење једни у друге, а завети су били начин да то поверење осигурају.
Дакле, када је Бог говорио Ноју, Авраму или Мојсију о заветима, позивао их је да ступе у однос поверења са Њим. Ми зовемо овај завет нови и вечни завет или Аврамов завет – референца на завет који је Бог склопио са Аврамом и Саром, а затим обновљен са њиховим потомцима Исаком и Јаковом (такође званим Израел). У Старом завету, био је познат једноставно као „завет”. Видећете да је Стари завет у основи прича о људима који су себе видели као наследнике овог завета – заветни народ.
Аврамов завет важан је и данас, посебно свецима последњих дана. Зашто? Зато што смо и ми заветни народ, без обзира да ли смо директни потомци Аврама, Исака и Јакова. Због тога је важно разумети шта је Аврамов завет и како се он данас односи на нас.
Шта је Аврамов завет?
Аврам је желео „да [буде] још већи следбеник праведности”, (Аврам 1:2), па га је Бог позвао да уђе у заветни однос. Аврам није био први који је имао ту жељу и није био први који је примио завет. То је, на крају крајева, био вечни завет. Аврам је тражио „благослове очева”, (Аврам 1:2), благослове који су заветом понуђени Адаму и Еви, а потом и онима који су те благослове марљиво тражили.
Божји завет са Аврамом обећавао је чудесне благослове: наследство земље, велико потомство, приступ свештеничким обредима и име које ће бити поштовано у генерацијама које долазе. Али фокус овог завета није само на благослову који су примили Аврам и његова породица, већ и на благослову који би примила остала Божја деца. „И ти ћеш бити благослов”, Бог је рекао, „И у теби ће бити благословена сва племена на земљи” (Прва књига Мојсијева 12:2–3).
Да ли је овај завет дао Авраму, Сари и њиховим потомцима привилегован статус међу Божјом децом? Само у смислу да је реч о привилегији благосиљања других. Дужност Аврамове породице била је да „[проноси] ову службу и свештенство свим народима”, делећи „благослов[е] јеванђеља, што су благослови спасења, и самог вечног живота” (Аврам 2:9, 11). Бити Божји заветни народ није значило да су били бољи од других; значило је да су имали дужност да помажу другима да буду бољи.
Овај завет је био благослов за којим је Аврам чезнуо. Када га је примио, Аврам је рекао у свом срцу: „Слуга твој те је искрено тражио; сада те нађох” (Аврам 2:12).
То је било пре више хиљада година, али овај завет је обновљен у наше време. И тренутно се испуњава у животима Божјег народа. Испуњење завета је стварање замаха у последњим данима док Божје дело напредује, благосиљајући породице широм света. И свако ко попут Аврама жели да буде већи следбеник праведности – свако ко искрено тражи Господа – може бити део тога.
Шта за мене значи Аврамов завет?
Ви сте деца завета. Склапате завет са Богом када се крстите и када узимате причешће? И примате пунину завета са светим обредима у храму.
Кроз ове завете и обреде, постајемо Божји народ. Везујемо се за Њега „вечним везама”. „Једном када склопимо завет са Богом”, поучио је председник Расел М. Нелсон, „заувек остављамо неутрално тло. Бог неће прекинути свој однос са онима који су успоставили такву везу са Њим. У ствари, сви они који су склопили завет са Богом имају приступ посебној врсти љубави и милости. … Због нашег завета са Богом, Он се никада неће уморити у својим напорима да нам помогне, а ми никада нећемо исцрпети Његово милостиво стрпљење са нама.” Видећете то у историји Божјег заветног народа у Старом завету, и видећете то у свом животу као једно од Његове заветне деце.
Be Not Afraid [Не бој се], аутор: Ден Вилсон
Ово драгоцено разумевање дато нам је због обнове Аврамовог завета преко пророка Џозефа Смита. Зато, када читате о заветима у Старом завету, не размишљајте само о Божјем односу с Аврамом, Исаком и Јаковом. Размишљајте и о Његовом односу са вама. Када читате о обећању о безбројном потомству, не размишљајте само о милионима који данас Аврама називају својим оцем. Размишљајте и о Божјем обећању вама о вечним породицама и вечном напретку. Када читате о обећањима о земљи наследства, не размишљајте само о земљи обећаној Авраму. Размишљајте и о целестијалној судбини саме земље – наслеђу обећаном „кроткима” који „чекају Господа” (Матеј 5:5; Псалми 37:9, 11). А када читате о обећању да ће Божји заветни народ благословити „све породице земаљске” (Аврам 2:11), не размишљајте само о служби Аврамовој или пророка који су потекли од њега. Размишљајте и о томе шта ви можете учинити – као заветни следбеници Исуса Христа – да будете благослов породицама око вас.