Гласови обнове

Фиб Вудраф је живела близу Навуа када је Џозеф Смит почео да поучава о могућности крштења за оне који су раније живели. О томе је писала свом супругу Вилфорду, који је служио мисију у Енглеској:

„Брат Џозеф… је откривењем сазнао да они који су у овој цркви могу бити крштени за било кога од својих рођака који су мртви а нису имали повластицу да чују ово Јеванђеље, чак и за своју децу, родитеље, браћу, сестре, бабе и деде, ујаке, ујне, стричеве и тетке… Чим се крсте за своје пријатеље, они су ослобођени затвора и код васкрсења могу да их уведу у целестијално царство – ово учење црква срдачно прима и они иду напред у мноштву, неки су крштени чак 16 пута… у једном дану.”

Вилфорд Вудруф је касније рекао о овом начелу: „Оног тренутка кад сам чуо за то, душа ми је поскочила од радости… Иступио сам и крстио се за све своје мртве рођаке којих сам могао да се сетим… Дошло ми је да кажем алелуја кад нам је објављено откривење за крштење за мртве. Осећао сам да имамо право да се радујемо небеским благословима.”

Попут сестре Вудраф, Вилати Кимбал је чула за заступничко крштење за мртве док је њен супруг Хибер био далеко ради проповедања Јеванђеља. Написала му је:

„Председник Смит је отворио нову и величанствену тему… што је изазвало приличну живост у цркви. То јест, крштење за мртве. Павле говори о томе у Првој Коринћанима,15. глава, 29. стих. Џозеф је откривењем примио потпуније објашњење о томе. Повластица ове цркве је крштење за све рођаке који су умрли пре него што је ово Јеванђеље објављено; чак до њихових прадеда и прабаба… Чинећи тако делујемо као њихови заступници и дајемо им повластицу да изађу за време првог васкрсења. Он каже да ће им се проповедати Јеванђеље… али не постоји крштење духова… Откако се тај ред проповеда овде, воде су стално узбуркане. За време конференције, у време одржавања крштења понекад је било од осам до десет старешина у реци… Желим да се крстим за своју мајку. Размишљала сам да сачекам док се не вратиш кући, али последњи пут када је Џозеф говорио о тој теми саветовао је свима да раде и раде и ослободе своје пријатеље из ропства што је брже могуће. Тако да мислим да ћу ићи ове недеље, јер велики број комшија иде. Неки су се већ крстили више пута… Дакле, видиш да постоји прилика за све. Није ли то величанствено учење?”

Када је довршен базен за крштење у Храму Наву, у њему су се вршила заступничка крштења уместо у реци. Фиб Чејс, житељка Навуа, писала је мајци о храму, описавши базен за крштење као место где се „можемо крстити за своје мртве и постати спаситељи на Гори Сиону”. Даље је објаснила да се у том базену „крстила за свог драгог оца и све остале своје мртве пријатеље… Сада желим да знам имена твог оца и мајке како бих их могла ослободити, јер желим да помогнем мртвима… Господ је поново проговорио и обновио древни ред.”

У писмима својим пријатељима и породици о крштењу за чланове породице који су живели раније, Сали Рандал се сетила смрти свог сина Џорџа:

„О, какво време искушења за мене и као да још увек не могу да се помирим са том истином, али… његов отац је крштен за њега и како је величанствено што верујемо у пунину Јеванђеља и прихватамо га онако како се сада проповеда и можемо да се крстимо за све наше мртве пријатеље и спасемо онолико њих за колико можемо да сазнамо.

Желим да ми напишете имена свих особа са којима смо били повезани, који су мртви, све до дека и бака. Намеравам да учиним све што могу да спасем своје пријатеље и била бих веома срећна ако би неко од вас дошао и помогао ми јер је то велико дело за само једну особу… Очекујем да ћете помислити да је то чудно учење, али схватићете да је истинито.”