Гласови обнове

Више од 40 година након сионског табора, Џозеф Јанг, који је био члан табора, известио је да је Џозеф Смит рекао следеће:

„Браћо, неки од вас су љути на мене јер се нисте борили у Мисурију; али да вам кажем, Бог није хтео да се борите. Није могао да организује своје царство са дванаесторицом мушкараца који ће отворити врата Јеванђеља народима земаљским, и седамдесеторицом мушкараца под њиховим вођством, уколико их не би узео из групе људи који су понудили своје животе, и који су поднели жртву велику попут Аврамове.

„Сада је Господ добио своју Дванаесторицу и своју Седамдесеторицу, а биће позвана и друга већа Седамдесеторице која ће се жртвовати, а они који нису дали жртву и доприносе сада, учиниће то касније”.

„Када смо стигли у Мисури, Господ је говорио са својим слугом Џозефом и рекао: ‘Прихватио сам ваш допринос’, и имали смо повластицу да се поново вратимо. По повратку, многи пријатељи су ме питали каква је корист од позивања мушкараца да напусте своје послове да би отишли до Мисурија а затим се вратили, и очигледно ништа нису постигли. ‘Ко је имао користи од тога?’, питали су. ‘Ако је Господ заповедио да се то учини, који циљ је имао у виду?’… Рекао сам тој браћи да сам био добро плаћен – преплаћен – примио сам меру испуњену и набијену знањем које сам стекао путујући са пророком”.

„Био сам у табору у Сиону са Божјим пророком. Видео сам Божје поступке са њим. Видео сам Божју моћ са њим. Видео сам да је пророк. Оно што му је Божјом моћу објављено на тој мисији било је од велике вредности за мене и за све који су примали његова упутства”.

„Кад су позвани чланови сионског табора, многи од нас никада нису видели једни друге; били смо странци једни другима, а многи никада нису видели пророка. Живели смо у различитим крајевима, попут просејаног кукуруза, расејани по целој држави. Били смо младићи и позвани смо у том раном периоду Цркве да кренемо и откупимо Сион, а оно што смо морали да урадимо морали смо да урадимо са вером. Скупили смо се из разних држава у Киртланду и кренули да откупимо Сион, испуњавајући Божју заповест . Бог је прихватио наша дела као што је прихватио и Аврамова. Много тога смо постигли, иако су отпадници и неверници много пута постављали питање: ‘Шта сте учинили?’ Стекли смо искуство које никад не бисмо могли стећи на неки други начи. Имали смо повластицу да гледамо лице пророка, и имали смо повластицу да хиљадама километара путујемо са њим, и видимо деловање Духа Божјег преко њега, и откривења која му је Исус Христ објавио и испуњење тих откривења. У том раном периоду окупио је око две стотине старешина из целог народа и послао нас по свету да проповедамо Јеванђеље Исуса Христа. Да нисам кренуо са сионским табором, не бих био овде данас [у Солт Лејк Ситију, служећи у Већу дванаесторице]… Отишавши тамо, гурнути смо у виноград да проповедамо Јеванђеље, и Господ је прихватио наш труд. И у свим нашим настојањима и прогонима, често у животној опасности, морали смо да поступамо са вером и живимо у складу са њом”.

„Искуство које [смо] стекли на путовању сионског табора било је вредније од злата”.