Гласови обнове

Када је Ебигејл Калкинс Леонард била у својим средњим тридесетим, пожелела је да јој греси буду опроштени. Повремено је читала Библију, и људи из хришћанских цркава су посећивали њен дом, али је била је збуњена због разлика међу црквама. „Једног јутра”, рекла је, „узела сам Библију, отишла у шуму и спустила се на колена“. Жарко се помолила Господу. „Одмах ми се указало виђење”, рекла је, „и различите верске заједнице су пролазиле једна за другом поред мене, и један глас ми се обратио речима: ‘Ове су подигнуте ради добитка.’ Онда сам иза угледала велико светло, и глас одозго је проговорио: ‘Подићи ћу народ, кога ћу радо присвојити и благословити.’” Нешто касније, Ебигејл је чула за Мормонову књигу. Иако још није имала примерак, покушала је да „сазна истину о тој књизи, даром и моћу Светог Духа”, и одмах је „осетила њено присуство”. Када је коначно успела да прочита Мормонову књигу, била је „спремна да је прими”. Она и њен муж, Лајман, крштени су 1831.

Када је Томас Б. Марш био млад, проучавао је Библију и придружио се једној хришћанској цркви. Али био је незадовољан, коначно напустивши све цркве. „Имао сам у некој мери дух пророштва”, рекао је, „и рекао сам [верском вођи] да очекујем да се појави нова црква, која ће имати истину у њеној чистоти”. Недуго након тога, Томас је имао духовни подсицај да напусти свој дом у Бостону, у Масачусетсу и отпутује на запад. Након што је провео три месеца у западном Њујорку, не нашавши оно што је тражио, кренуо је кући. Једна жена на путу је питала Тома да ли је чуо за „златну књигу коју је пронашао младић по имену Џозеф Смит”. Опседнут том мишљу, Томас је одмах отпутовао у Палмиру и срео Мартина Хариса у штампарији, када су првих 16 страница Мормонове књиге излазиле из штампе. Дозволили су Томасу да узме тих 16 страница и он их је однео кући, својој жени Елизабети. „Била је задовољна књигом”, присетио се, „поверовавши да је дело Божје”. Томас и Елизабет су се касније преселили у Њујорк са својом децом и тамо су се крстили. (За више информација о Томасу Б. Маршу, видети Учење и завети 31.)

Као и Томас Марш, Парли и Тенкфул Прат реаговали су на духовне подстицаје да напусте своју богату фарму у Охају са намером да проповедају Јеванђеље онако како су га схватили из Библије. Као што је Парли рекао свом брату: „Дух о томе је тако снажно деловао на мој ум до касно да нисам могао да се одморим.” Када су стигли до источног Њујорка, Парли је имао подстицај да се неко време задржи у том крају. Одлучили су да Тенкфул настави без њега. „Имам посла овде у овом крају, рекао јој је Парли, „а шта је то, и колико ће трајати, не знам; али ћу доћи кад га завршим”. Тамо је Парли први пут чуо за Мормонову књигу. „Осетио сам чудно интересовање за књигу”, рекао је. Затражио је примерак и читао је целу ноћ. До јутра је знао да је књига истинита, вреднујући је „више од свих богатстава света.” За пар дана Парли се крстио. Затим се вратио код Тенкфул, која се такође крстила. (За више информација о Парлију Прату, видети Учење и завети 32.)

На путу од Њујорка до мисије у Мисурију, Парли Прат и његови сарадници зауставили су се у Ментору, у Охају, код Сидни и Фиб Ригдон – старих пријатеља које је Парли знао из времена у Охају. Сидни је био хришћански свештеник, а Парли је некада био члан његове заједнице и сматрао га је духовним ментором. Парли је жељно причао својим пријатељима о Мормоновој књизи и обнови Јеванђеља Исуса Христа. Сидни је и сам трагао за обновом праве цркве, описане у Новом завету, иако је у почетку био скептичан према Мормоновој књизи. Али ћу прочитати твоју књигу”, рекао је свом пријатељу Парлију, „и настојаћу да утврдим да ли је откривење од Бога или није”. После две недеље проучавања и молитве, и он и Фиб су били уверени да је књига истинита. Али Сидни је такође знао да ће прикључивање Цркви бити велика жртва за његову породицу. Било је очигледно да би изгубио посао свештеника, као и свој друштвени статус у заједници. Док су он и Фиб разговарали о тој могућности, Фиб је рекла: „Рачунала сам на ту цену, и… моја је жеља да вршим Божју вољу, било за живот или за смрт.”