„Породица Џозефа Смита”, Хајде за мном – За проучавање код куће и у цркви: Учење и завети 2025. (2025)
„Породица Џозефа Смита”, Хајде за мном – За проучавање код куће и у цркви: 2025.
Гласови обнове
Породица Џозефа Смита
На свакога од нас веома утиче породични живот, и Џозеф Смит није био изузетак. Верска уверења и поступци његових родитеља засадили су семенке вере која је омогућила обнову. У Џозефовом дневнику записано је следеће: „Речи и језик [су] недовољни да би изразили захвалност коју дугујем Богу што ми је омогућио тако часно рођење.”
Следећи цитати његове мајке, Луси Мек Смит, његовог брата, Вилијама Смита, и самог пророка, дају нам увид у верски утицај у дому Смитових.
Joseph Smith Family (Породица Џозефа Смита), аутор Ден Бакстер
Луси Мек Смит
„[Отприлике 1802], разболела сам се… Рекла сам себи: ‘Нисам спремна да умрем јер не познајем путеве Христове’, и чинило ми се као да постоји мрачни и усамљени бездан између мене и Христа који се не усуђујем да пређем…
Окренула сам се Господу и молила Га да ми поштеди живот да бих могла да одгајам своју децу и утешим срце свог мужа; тако сам лежала целу ноћ… Заветовала сам се Богу [да] ћу, ако ми буде допустио да живим, настојати да примим ону религију која ће ми омогућити да му служим како треба, било да је то у Библији или негде другде, чак и ако треба да је примим са неба молитвом и вером. Најзад сам зачула глас: ‘Тражи и наћи ћеш, куцај и отвориће ти се. Нека се утеши срце твоје. Веруј у Бога, и у мене веруј’…
Од тог тренутка снага је почела да ми се враћа. Рекла сам само мало на тему религије иако ми је она у потпуности обузела ум, и помислила сам да ћу се трудити чим будем у стању да потражим неку побожну особу, која зна Божје путеве, да ме поучи о ономе што је небеско.”
Вилијам Смит
„Моја мајка, која је била веома побожна жена и веома заинтересована за добробит своје деце, како у овом животу тако и после њега, користила је сва средства која је њена родитељска љубав сматрала подобном, како би нас подстакла на тражење спасења своје душе, или (као што се тада говорило) ‘на примање религије’. Подстицала нас је да присуствујемо састанцима, и скоро цела породица се заинтересовала за то, и постали смо трагаоци за истином.”
„Увек смо имали породичне молитве, докле год ми сећање допире. Добро се сећам да је отац имао обичај да носи наочаре у џепу прслука… и када бисмо га ми дечаци видели да опипава своје наочаре, знали смо да је то знак да се спремимо за молитву, а када то не бисмо приметили, мајка би рекла: ‘Вилијаме’, или би позвала неког другог нехајног: ‘Спреми се за молитву’. После молитве смо певали песму.”
Џозеф Старији и Луси Смит учили су своју породицу да проучавају Света писма.
Џозеф Смит
„Ево, кажем да, колико ја знам, [мој отац] никада није чинио ништа у свом животу за шта би се могло рећи да није великодушно. Волим свог оца и успомену на њега; а успомена на његова племенита дела има јак утицај на мој ум, и многе његове љубазне и родитељске речи које ми је упутио записане су у бележници мога срца. Свете су успомене које чувам о његовој прошлости, које се одмотавају у мом уму, и које су у њега усађене, на основу личног запажања, од рођења. Моја мајка је такође једна од најплеменитијих и најбољих жена.”