Победа нашег вољеног Спаситеља

У свом позиву као апостол, много сам путовао и имао сам повластицу да упознам децу, младе и одрасле широм већег дела света. Постоје тренуци велике радости у животу, али једна ствар коју сам видео својим очима и осетио у дубини свог срца је да поред среће и радости, живот има тренутке душевног бола и патње.

Никада нећу заборавити како сам седео са четворо мале деце чији су животи родитеља брутално окончани од стране уљеза у њиховој кући док су деца спавала, или сусрет са женом која је била злостављана као девојчица од стране рођака у којег је имала поверења, или када сам седео поред кревета младе девојке која је претрпела повреду мозга након пада са бицикла и која ће ускоро умрети, или слушао јецаје жене чији је муж годинама обмањивао њу и кршио своје храмске завете на нечувен начин.

Осетио сам бол пара чије одрасло дете више није веровало у јеванђеоске истине и настојало је да ослаби веру других у породици. Посетио сам узнемирене родитеље и пријатеље младића испуњеног обећањем који је себи одузео живот. Осетио сам божанску тугу оних који су починили грех и истински желели да се покају и разарање оних који су погођени грехом.

Видео сам душевну бол због менталне болести и оних који су погођени и оних који тихо пате док гледају са мало способности да помогну. Видео сам огроман лични губитак изазван природним катастрофама, поплавама, олујама, пожарима и земљотресима. Сведок сам превирања у земљама услед политичких олуја, ратова и разарања, и агоније која долази када се неочекивано деси онима који су невини и који желе да учине оно што је исправно.

Healing Hands [Руке које исцељују] , аутор: Колби Ларсен, не може се копирати

Спаситељ нам помаже

Говорећи о Помирењу Исуса Христа, председник Џејмс Е. Фауст (1920–2007), други саветник у Првом председништву, рекао је: „Повређени треба да учине све што могу у својим искушњима, и Спаситељ ће ‘помо[ћи] народу свом у складу са слабостима њиховим’ [Алма 7:12]. Бог ће нам помоћи да носимо своје терете. Неке повреде су толико болне и дубоке да се не могу исцелити без помоћи више силе и наде у савршену правду и обнову у следећем животу. … Он разуме наш бол и ходаће са нама чак и у нашим најмрачнијим сатима.”

Осећам се све више привученим Спаситељевом љубављу и бескрајним благословима који су нам обећани кроз Помирење Исуса Христа. Он нас није заштитио од тешких животних искустава која доносе неизмерну бол, али нас је заштитио од вечне патње и отуђења од Небеског Оца и омогућио нам, кроз своју свеобухватну патњу, да имамо могућност савршене радости и вечне среће у присуству Бога.

Председник Далин Х. Оукс нас је подсетио: „Свакако, Божја најмоћнија овоземаљска помоћ била је у томе што је обезбедио Спаситеља, Исуса Христа, који је патио да би платио цену и обезбедио опроштај за грехе оних који се покају. То милостиво и славно Помирење објашњава зашто је вера у Господа Исуса Христа прво начело Јеванђеља. Његово Помирење ‘остварује васкрсење мртвих’ (Алма 42:23), и ‘[помирује] за грехе света’ (Алма 34:8 ), бришући све наше покајане грехе и дајући нашем Спаситељу моћ да нам помогне у нашим смртничким слабостима.”

Детаљ из Prayer at Gethsemane [Молитва у Гетсеманију] , аутор: Дел Парсон, може се копирати само за црквену употребу

Кључни догађај вечности

Када размишљам о патњи коју сам лично видео, која је тако бескрајно мала у поређењу са свима онима који су или ће икада ходати земљом, не могу, ни са једном речју коју знам, описати осећања у свом срцу за оно што се морало догодити у срцу и уму и телу и души Спаситеља у Његовим светим тренуцима свеобухватне патње за грехе и бол целог човечанства.

Кључни догађај целе вечности почео је када је Исус отишао „на место које се зове Гетсеманија” (Матеј 26:36 ) на Маслинској гори, изван градских зидина Јерусалима. Он је рекао својим ученицима: „Жалосна је душа моја до смрти” (Матеј 26:38).

Молио се говорећи: „Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти” (Матеј 26:39). Он се вратио својим ученицима, нашао их како спавају, поново отишао и помолио се други пут. „Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја… И трећи пут те се помоли, говорећи оне исте речи” (Матеј 26:42, 44).

Исус је пио горку чашу и патио изван нашег смртног схватања и у врту и на крсту. Без греха, Он је преузео на себе све наше грехе, да када будемо дошли до Њега и покајали се, наши греси и терети ће бити подигнути са нас (видети 2. Коринћанима 5:21).

Исусова патња, смрт и помирбена жртва дуго су били очекивани. Говорећи 700 година пре Исусовог рођења, Исаија је пророковао да „Господ пусти на Њ безакоње свих нас” (Исаија 53:6 ). Исус је говорио о давању свог живота као „откуп” (Матеј 20:28 ; видети такође 1. Тимотију 2:6 ) „ради отпуштења греха” (Матеј 26:28) за све оне који буду веровали у Њега и покајали се за своје грехе. Петар је описао како Исус „за грехе наше пострада” ( 1. Петрова 3:18 ), да кроз Његове ударце смо исцељени (видети 1. Петрова 2:24 ). Он је учинио оно што нико други није могао да учини да би нам дозволио да се вратимо у присуство нашег Оца. Био је „избијен за наша безакоња” (Исаија 53:5).

Након патње у Гетсеманију, Његова агонија се наставила – издаја од стране онога који је ходао са Њим, исмевање пред неправедним владарима, бол Његовог тела услед бичевања, круна од трња утиснута у Његову главу од стране окрутних и немилосрдних војника (видети Јован 18:2–3, 12–14; Марко 15:15–20), и тешка греда стављена на Његова рањена леђа док се кретао према Голготи (видети Јован 19:16–17).

На крсту, крајња агонија која се осећала у Гетсеманију вратила се са оштрином коју ниједан човек не може да поднесе. Исус Христ, Син Божји, сам је носио божанску заповест од Свог Оца да положи свој живот. Војници и владари нису могли да је уклоне од Њега (видети Јован 10:18). У поштовању и понизности, Исус је погнуо главу и рекао, „Сврши се” (Јован 19:30 ).

Последњи тренутак Његовог смртног живота био је завршен. Не постоје речи које би описале величину Његовог драгоценог дара. То се никада неће тражити од неког другог. Исус Христ је патио „једном [за све]” (Јеврејима 10:10).

Како је Његова божанска мисија остварена, Он ће сада бити први у целој људској историји који је устао из гроба у бесмртност (видети 1. Коринћанима 15:21–23).

Женама код гробнице, анђели су рекли:

„Што тражите Живога међу мртвима?

Није овде; него устаде.”(Лука 24:5–6).

Својим апостолима, Он је рекао: „Видите руке моје и ноге моје, ја сам главом” (Лука 24:39). Касније, „Га видеше једном више од пет стотина … [од]једном” (1. Коринћанима 15:6 ). Очевици су видели васкрслог Спаситеља. Није био мртав. Био је жив.

Исус Христ је покидао ланце и окове вечног ропства смрти за сваку особу која је живела или ће живети на земљи (видети 1. Коринћанима 15:22). Он је победио нашег свеобухватног непријатеља; непријатељ који доноси смрт је заувек поражен.

Председник Расел М. Нелсон (1924–2025) је рекао: „Исус Христ је преузео на себе ваше грехе, ваше боли, ваше туге, и ваше слабости. Не морате их носити сами! Опростиће вам када се покајете. Благословиће вас оним што вам је потребно. Он ће исцелити вашу рањену душу. Када се ујармите са Њим, ваши терети ће изгледати лакши. Ако будете склопили завете да следите Исуса Христа и држите их се, видећете да су болни тренуци вашег живота привремени. Ваше невоље ће бити ‘прожете радошћу у Христу’ [Алма 31:38 ]”

Као један од Његових рукоположених апостола, искусио сам духовне и личне тренутке који су ми донели сигурно и извесно сведочанство да Он живи. У ово васкршње време, нека ове речи тихо остану у нашим мислима и срцима: „Да не заборавим, Спаситељу, Ти си крварио и умро за мене” док се радујемо певањем: