Радостан заветни пут

Фотографија Џерија Гарнса, копирање је дозвољено само за црквену употребу

Света обећања

Наш Небески Отац и Његов Син, Исус Христ, воле сваког од нас изнад свега што можемо замислити. Нигде Њихова љубав није више очигледна него кроз обећане благослове повезане са заветима који су нам понуђени на крштењу и у дому Господњем.

„Један од најважнијих концепата откривене религије је свети завет”, поучио је председник Расел М. Нелсон (1924–2025). „Правним језиком, завет обично означава споразум између две или више страна. Али у религиозном смислу завет је много значајнији. То је свето обећање Богу.”

Свако свето обећање које дамо и држимо нас благосиља. Небески Отац и наш Спаситељ Исус Христ желе да нас приближе себи. Они желе да нам помогну да учимо и растемо у вери и разумевању. Желе да нас дарују небеском моћу. Желе да пронађемо исцељење и мир у свету у коме такви благослови остају недостижни. Желе да искусимо радост у овом животу и у животу који долази. Из ове савршене љубави проистиче прилика коју нам нуде, да уђемо у заветну везу са Њима. Имамо благослов да се поново посветимо тим заветима сваке недеље током причесног састанка.

Узимамо причест у духу захвалности јер имамо радостан благослов да преузмемо на себе име Исуса Христа, сећајући се Њега и Његове љубави за нас показане кроз дар Његовог Помирења – да је Он патио, крварио и умро за нас. Причест нас, такође, благосиља приликом да сваке недеље покажемо нашу спремност да држимо Његове заповести, обновимо наше завете и склопимо нови завет (видети Учење и завети 20:77, 79).

„Често чујем израз да узимамо причест како бисмо обновили завете склопљене приликом крштења. Иако је то истина, много је више од тога,” рекао је председник Нелсон. „Склопио сам нови завет. Ви сте склопили нове завете… Сада заузврат [Господ] изјављује да ћемо увек имати Његовог Духа са собом. Какав благослов!”

Када се покајемо и узмемо причест чистог срца, примамо Светог Духа и „очишћени смо од греха као да смо поново крштени. То је нада и милост коју Исус нуди свакоме од нас.”

Каква је радост покајати се и добити опрост кроз Христову откупљујућу љубав!

Фотографија храма Наву Илиноис, ауторке Џенифер Рос Меди

Његова кућа радости

Након што је постао председник Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, председник Нелсон је често говорио о заветном путу, почевши од своје прве јавне поруке као председник Цркве. Ми улазимо на тај пут кроз „покајање и крштење водом” (2. Нефи 31:17), рекао је он касније, и „затим га потпуније следимо у храму”.

Баш као што нас узимање причешћа подсећа на наше завете и њихове пратеће благослове, то чини и обављање заступничког рада у храму. Док вршимо обреде заступајући оне који су преминули, сећамо се светих обећања која смо дали и обећаних благослова које ћемо примити.

Преко заветног пута, постајемо наследници свих благослова обећаних Авраму, Исаку, Јакову, и њиховом потомству. Упркос тим обећаним благословима, Аврам, Исак и Јаков нису водили лак живот, а ни ми. Попут њих, суочавамо се са недаћама, кажњавањем и губитком док смо „искушан[и] у свему” (Учење и завети 136:31; видети такође 101:4–5). Али попут древних пророка и праведних светаца, знамо у кога можемо да се уздамо (видети 2. Нефи 4:19).

Наш смртнички живот је само тренутак у нашем постојању, али тај тренутак – понекад веома тежак – је од вечне важности. Да, наш Небески Отац жели да учимо и напредујемо. И, да, тај напредак понекад подразумева разочарење и патњу. Али Он жели да наши животи буду дивни и пуни наде. У том циљу, и да би олакшао наше путовање назад до Њега, Он је обезбедио Спаситеља, који је „гарант” наших завета са Његовим Оцем. Кроз Помирење Исуса Христа, Отац испуњава обећања дата Његовој деци у храму.

Кроз Његову љубав и помирбену жртву, наш Спаситељ је деловао и исцелио све оно са чим ћемо се срести у животу. И због Његовог светог дома – Његовог дома радости – све ће бити добро упркос недаћама. Мелем држања завета брише тугу, бол, патњу и разочарење. Не треба да бринемо или се плашимо. Уместо тога, можемо се радовати што је цена нашег откупљења плаћена (видети 1. Коринћанима 6:20) и да је заветни пут ка вечном животу постављен.

Заветни пут је заиста пут откупљујуће љубави. Док поштујемо завете које склапамо у храму, примамо благослове веће моћи, веће љубави, веће милости, већег разумевања и веће наде. Чудо и величанственост храмског печаћења – чланова породице повезаних љубављу за целу вечност – доноси неизмерно страхопоштовање и радост у моју душу и испуњава ме духом захвалности.

„Кад год се било која промена догоди у вашем животу, најсигурније место за духовност је живот унутар ваших храмских завета!” Саветовао је председник Нелсон. Знам из свог слатког и понекад горког смртничког искуства истинитост тих речи.

илустрација: Ален Гарнс

Окупите их у дому

Након што се Израел Барлоу последњи пут опростио од свог малог дечака, написао је својој жени: „Мисли о својој удаљености, да се никада више у животу не вратим на [Џејмсов] гроб, исцедиле су последњу нит љубави коју сам носио све док није била прекинута сузама на његовом гробу.”

Претпостављам да је још суза – суза радосница овог пута – проливено 4. децембра 1889. године. Тога дана, мали Џејмс Натаниел Барлоу је био запечаћен за своје родитеље у храму Логан Јута. До тада, Израел је преминуо, тако да су други стајали као заступници за њега и Џејмса.

Сестра Кирон и ја смо посебно осетљиви и имамо велико саосећање према Израелу и Елизабет. Наше прво дете, дечак по имену Шон, умро је током операције срца када је имао само три недеље. Ово је био губитак који нас је потресао. У то време, питали смо се да ли можемо да преживимо. Сахранили смо га у болно малом гробу у Енглеској. Петнаест година касније, наша породица је замољена да се пресели из нашег дома у Великој Британији како би служили пуновремено у Цркви, и ми смо оставили тај мали гроб иза себе.

Нисмо изгубили бебу на путу према западу, и нисмо претрпели несхватљиве тешкоће Барлоуа, али почињемо да разумемо кроз шта су прошли. Гроб нашег дечака је веома далеко, али као и Барлоуови, имамо трајну веру у Васкрсење Исуса Христа и вечну природу наше породице кроз свети завет печаћења.

Сви ми имамо претке и друге вољене у гробовима који нам говоре: „Не остављајте ме овде”. Због храмских завета, нико не треба да буде остављен. Наш позив је да их волимо, служимо им и помогнемо да се окупе у дому.

Наш Небески Отац нас воли, вас и мене. Он нам је дао храмове тако да „шта год ви свежете на земљи буде свезано на небу” (Учење и завети 128:8; видети такође Матеј 18:18). Он је послао свог Сина да покида окове смрти, утирући пут за трајне везе и вечна породична окупљања.

Зато имамо обреде. Зато склапамо завете. Зато градимо храмове. Зато се посвећујемо Божјем делу и слави (видети Мојсије 1:39). И зато лијемо сузе радоснице, знајући да вечно поновно окупљање чека нас и наше најмилије у присуству Оца и Сина.

Нађимо радост и мир док држимо наше завете и придружујемо се Господу у Његовом славном спасоносном делу.