Божји план за вечну породицу

Нешто што је у почетку занимало моје родитеље у обновљеном Јеванђељу Исуса Христа јесте важност коју Црква ставља на породицу и учење да се „велики део Божјег дела спасења и узвишења постиже кроз породицу”. Пре него што су били крштени, моји родитељи су били толико импресионирани оним што су учили да су позвали комшије да им се придруже на мисионарским лекцијама.

Док су се састајали са мисионарима и наставили са проучавањем Јеванђеља након свог крштења, моји родитељи су научили како „да [подижу] своју децу у светлости и истини” и како да духовно „успостав[е] ред у кући својој” (Учење и завети 93:40, 43).

Научили су да „породица има средишњу улогу у Створитељевом плану за вечну судбину Његове деце” и да ће „срећа у породичном животу највероватније бити постигнута када се заснива на учењима Господа Исуса Христа”.

Научили су да „успешни бракови и породице засновани су и подупрти начелима вере, молитве, покаjања, праштања, поштовања, љубави, самилости, рада и корисним забавним активостима”.

Научили су да породице могу бити вечне и да „исти однос који постоји међу нама овде, постојаће међу нама тамо, само ће бити удружен са вечном славом” (Учење и завети 130:2).

И научили су да је „крајња сврха сваког учења, сваке активности у Цркви да родитељи и њихова деца буду срећни код куће, запечаћени у вечном браку и повезани са својим генерацијама”.

Са тим знањем, они су желели да буду запечаћени као вечна породица.

Након што су се моји родитељи крстили, упражњавали су оно што су учили, прелазећи из световности у царство Јеванђеља. Радили су на томе да уједине нашу породицу тако што су имали кућно вече и породично проучавање Светих писама, верно похађали црквене састанке и радили на породичној историји. Са тим напорима ка јединству, надали су се да ће створити породицу усредсређену на план спасења са погледом према вечности.

Године 1965, када су се моји родитељи крстили, најближи храм Сао Паулу, у Бразилу, био је у Меси, у Аризони, удаљен скоро 9.650 км. Путовање је било прескупо за нашу породицу, тако да су моји родитељи морали да сачекају посвећење храма Сао Паоло Бразил 1978. године пре него што су могли да приме своје храмске обреде и буду запечаћени. У то време, служио сам мисију у Рио де Жанеиру.

Око два месеца пре него што сам завршио своју мисију у фебруару 1980. године, мој председник мисије дозволио је мом сараднику и мени да путујемо преко ноћи са члановима кочића из Рио де Жанеира до храма у Сао Паулу како бих могао бити дариван и запечаћен за своје родитеље. Попут мојих родитеља, годинама сам чекао обећане благослове храмских обреда и завета.

То искуство је променило моју визију будућности дало ми увид у истинитост недавних речи председника Расела М. Нелсона: „Време у храму ће вам помоћи да мислите целестијално и да стекнете визију о томе ко сте заиста, ко можете постати и какав живот можете имати заувек”.

Моје кратко време у храму том приликом, дубоко је утицало на остатак моје мисионарске службе. Са том новом визијом, сведочанство о храму и важности Божјег плана за породице такође је имало трајан утицај на мој живот.

Када смо се моја супруга, Росана, и ја венчали две године након моје мисије, били смо запечаћени у храму с визијом подизања наше вечне породице. Да бисмо то учинили, радили смо заједно на стварању породичних обичаја попут оних којима су нас поучили наши родитељи, и сви су били усредсређени на Спаситеља, Његова учења и учења Његових савремених пророка.

Данас наша деца одгајају своју децу са истим јеванђеоским начелима среће. За нас је породица све јер разумемо средишњу улогу породице у Божјем плану.

Као врховна власт, имао сам благослов да запечатим своје троје деце са њиховим супружницима у храму. Гледање њих у очи у тренутку када су клекнули пред олтаром у храму било је дивно искуство. Могао сам да видим да је моје потомство благословено истим јеванђеоским начелима којим су ме поучавали моји родитељи и којим смо Росана и ја њих поучавали. Могао сам да видим да се ти благослови настављају на будуће генерације. И подсетио сам се на то ко све то чини могућим.

Подсетник на Божић

Породица има средишњу улогу у Божјем плану среће, али без Спаситеља Исуса Христа, тај план не би био могућ. Његово Помирење и обреди и завети који се налазе у Његовом Јеванђељу омогућавају обећање узвишења.

Председник Нелсон је изјавио: „Узвишење је породична ствар. Само кроз спасоносне обреде Јеванђеља Исуса Христа породице могу бити узвишене. Крајњи циљ којем тежимо је да постанемо срећни као породица – даривани, запечаћени и припремљени за вечни живот у присуству Бога.”

Када посећујем места која никада раније нисам видео, покушавам да пронађем малу фигуру Христовог рођења која подсећа Росану и мене на Спаситеља. Правим завидну колекцију.

Док размишљамо о тим скромним фигурама Христовог рођења, моја супруга и ја једном смо помислили: „Шта је то што је заиста најважније у нашим животима?” Одговор је, наравно, Спаситељ, Његово Јеванђеље и наша породица. Да би нас подсетили на љубав нашег Небеског Оца према нама и да је кроз Спаситеља обећање вечних породица могуће, пре Божића пре неколико година ставили смо све наше фигуре Христовог рођења на две велике полице у нашем дому – и оставили их горе уместо да их склонимо после божићних празника. Тај обичај нам помаже да задржимо дух Божића у нашем дому током целе године.

Сваки дан док гледамо те фигуре Христовог рођења, оне нас нежно подсећају на Спаситељеву средишњу улогу у нашим животима. Оне нас подсећају да мир на земљи сада (видети Лука 2:14) и вечна срећа у следећем свету зависе од Спаситеља и поштовања завета које смо склопили са Њим. И подсећају нас „да дође Он на свет… да буде распет ради света, и да понесе грехе света, и да посвети свет, и прочисти га од сваке неправедности.

Да би се преко њега сви, које Отац подложи моћи Његовој и створи по Њему, спасили” (Учење и завети 76:41–42).

Баш као што смо ми научили ове истине од својих родитеља, Росана и ја смо радили на томе да их пренесемо на своју децу. Сада наша деца поучавају истим истинама своју децу. Семе посађено у срцима мојих родитеља пре 60 година у нашем малом дому у Бразилу процветало је и уродило плодом „који је најдрагоценији, који је слађи од свега што је слатко, и који је бељи од свега што је бело, да, и који је чистији од свега што је чисто” (Алма 32:42).

Сведочим да ће они који пригрле Божји план за породице, воле као што је Спаситељ волео, и поштују своје завете, једног дана наследити „благослове вечног живота и пунину радости” са својим вољенима и са Оцем и Сином.