Истина о нашим животима

Наша потрага за истином

У овом добу у којем живимо, доступно нам је више знања него икада раније. У прошлости, ако сте желели да нешто сазнате, морали сте да одете у библиотеку и то потражите. Данас интернет и мобилни уређаји пружају приступ готово бескрајним информацијама које можемо наћи скоро одмах.

Господ је задовољан када мудро користимо изворе који су нам на располагању, али Он је пружио овај безвременски савет: „Тражите марљиво и поучавајте једни друге речима мудрости; тражите у најбољим књигама речи мудрости; настојте да учите, и то проучавањем а и вером” (Учење и завети 88:118). Он нас подстиче да учимо о свету око нас (видети Учење и завети 88:79; 93 :53), али у нашој потрази за истином, морамо гледати у Бога, који „све схвата, и све је пред њим, … и Он је изнад свега, … и све је по Њему и од Њега” (Учење и завети 88:41).

Међу истинама које нам је Бог дао, нешто најосновније за наш живот на земљи је да је Он наш Небески Отац. Ми смо Његови духовни синови и кћери. Он нас савршено познаје и воли. А као Његова духовна деца, имамо божанску природу и судбину. Разумевање и прихватање ових вечних истина даје нам идентитет, вредност и сврху који су нас благословили и усмерили у нашем предземаљском животу и наставиће да то чини сада и заувек.

Били смо са Оцем у почетку

Док тражимо истину о ономе „[што] беја[ше]”, откривамо ове речи од нашег Спаситеља, Исуса Христа: „А сада, заиста вам кажем, бејах у почетку с Оцем, и Прворођенац сам”, и „и ви бејасте исто тако у почетку с Оцем” (Учење и завети 93:21, 23).

Пре нашег живота на земљи, присуствовали смо савету на небу где је наш Небески Отац представио свој велики план среће. Пророк Џозеф Смит је поучавао да је повод за успостављање Божјег плана да нам подари „повластицу да напредује[мо] као Он [и] … б[удемо] узвишени са Њим.” Његово дело и слава су „да [остварује] бесмртност и вечни живот човека” (Мојсије 1:39).

Ми смо користили нашу слободу избора и изабрали смо да следимо план Небеског Оца. Благословени смо што смо рођени у овом животу, где и даље имамо слободу избора и можемо искусити смртни живот, учити и напредовати ка вечном животу.

Током нашег овоземаљског путовања, искусићемо изазове и неуспехе. Али не морамо сами да се суочимо са животним недаћама. Џозеф Смит је поучавао да Небески Отац, „Велики Родитељ универзума[,] посматра целу људску породицу са очинском бригом и поштовањем”.

Наш Небески Отац, „Отац милости и Бог сваке утехе”, ће нас благословити, уздићи, и утешити „у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи, утехом којом нас саме Бог утешава” (2. Коринћанима 1:3–4). Као суштински део Његовог плана, Небески Отац је обезбедио начин да се вратимо Њему.

Пут ка нашем Оцу

Истина „о оном што заиста јесте” (Јаков 4:13) је јасна: ми не можемо да достигнемо свој пуни потенцијал као деца нашег Небеског Оца сами. Исус Христ, Прворођенац од Оца у духу, заветовао се да буде наш Спаситељ и Откупитељ.

Исус Христ, „Јединорођен[ац] [Очев], [пун] благодати и истине, и то Духа истине, који је дошао и боравио у телу, и боравио међу нама” (Учење и завети 93:11). Он је дошао да нам покаже пут да пронађемо срећу, смисао, и радост у овом животу и у вечности.

„Јер Богу тако омиље свет да jе и сина свога jединороднога дао, да ни jедан коjи га веруjе не погине, него да има живот вечни.

„Јер Бог не посла сина својега на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза њ” (Јован 3:16–17).

Спаситељево земаљско искуство је важно. Он „не прими пунину одмах, него прими благодат за благодаћу” (Учење и завети 93:12). Он је растао све док није „прими[о] пунину славе Очеве” и „сву моћ, и на небу и на земљи, и слава Очева беше са њим, јер Он пребиваше у њему” (Учење и завети 93:16–17). Спаситељ је поучио:

„Дајем вам ова казивања како бисте разумели и знали како да се клањате, и знали чему да се клањате, како бисте могли доћи Оцу у име моје, и у право време примити од пунине његове.

„Јер ако заповести моје држите, примићете од пунине Његове, и бити прослављени у мени као што сам ја у Оцу; зато, кажем вам, примићете благодат за благодаћу” (Учење и завети 93:19–20).

У Гетсеманском врту и на крсту, Исус Христ је узео на себе грехе света и претрпео све туге и „боли и невоље и искушења сваке врсте” (Aлма 7:11). То „проузрокова да [Он], … највећи од свих, дрхти од бола, и крвари из сваке поре” (Учење и завети 19:18). Само кроз Исуса Христа и Његово Помирење и Васкрсење могући су спасење и узвишење.

Кроз Спаситељеву милост и жртву помирења, можемо напредовати све док не примимо пунину и једног дана будемо доведени до савршенства. Ако будемо следили пример Спаситеља и слушали Његове заповести, Он ће нас водити и усмеравати на нашем путу назад у славно присуство нашег Оца на Небу.

Christ on the Road to Jerusalem (Христ на путу за Јерусалим), аутор: Мајкл Колман, копирање није дозвољено

Хоћете ли примити Његов дар?

Међу истинама „о оном што ће заиста бити” (Јаков 4:13), учимо да ће наше искуство у вечности бити одређено нашим избором да следимо Исуса Христа и примимо дарове које Он нуди. Света писма поучавају да ћемо „ужива[ти] у ономе што [смо] вољни да прим[имо]”. Нажалост, неки неће бити „вољни да уживају у ономе што су могли да приме” (Учење и завети 88:32).

Мој председник мисије, старешина Марион Д. Хенкс (1921–2011), који је служио као врховна власт Седамдесеторице, поучавао је своје мисионаре да је тражење онога што смо вољни да примимо и у чему да уживамо начин на који можемо да проценимо где се налазимо на нашем духовном путовању. „Јер каква је корист човеку ако му је дар подарен, а он га не прими?” Као што примамо дарове Спаситеља искрено тражећи и следећи Га, радоваћемо се у нади о вечном животу и „ономе ко је дадаровац [тога дара]” (Учење и завети 88:33). Тај дар, дат са пуно љубави је „највећи од свих дарова Божјих” (Учење и завети 14:7).

Бог је наш Небески Отац. Познаjе нас и воли. Када се окренемо Њему у нашој потрази за истином, можемо се држати разума, примити мудрост, прихватити истину, љубити честитост и приањати уз светлост која долази од Њега (видети Учење и завети 88:40). Ми онда настављамо кроз наше животе све док „доћи ће дан када ће[мо] схватити, и то Бога, јер [смо] оживљени у Њему и по Њему” (Учење и завети 88:49).

То ће бити најславнији и најрадоснији дан.