Исус Христ: Нада и обећање Васкрса

Бог, наш Вечни Отац на Небу, Исус Христ, Његов вољени Син и Свети Дух су нам лично близу. Њихова бескрајна и вечна светлост, саосећање, и откупљујућа љубав су испреплетани у сврху стварања и структуре нашег постојања (видети Алма 30:44; Мојсије 6:62–63).

У предсмртном савету на небу, „певаху заједно звезде јутарње и сви синови [и кћери] Божј[е] кликоваху” (Јов 38:7). Изабрали смо. Сада ходамо са вером. Сопственим искуством откривамо Божју обећану лепоту, јасноћу, радост и сврху усред неизвесности, обесхрабрења и изазова смртности.

Није нам суђено да лутамо сами у неизвесности постојања. Можемо комуницирати са небом, изградити веру и припадност у породици и у домаћинству и заједници светаца, и постати најискренији, најслободнији, најаутентичнији, најрадоснији што можемо кроз вољну и радосну послушност Божјим заповестима. Помирење – у и кроз Исуса Христа доноси овај завет припадности.

Нада у живот и мисију Исуса Христа

Сваки дан, нада и обећање Васкрса укључују благослове и учења Исуса Христа током Његовог савршеног смртничког службеништва. Предодређен од почетка, Исус Христ је рођен као Јединорођени Син Божји (видети Јаков 4:5; Алма 12:33–34; Мојсије 5:7, 9). Напредовао је у мудрости и расту, проналазећи наклоност код Бога и људи (видети Лука 2:52). Настојећи само да врши вољу свог Оца, Исус Христ је опраштао грехе, исцељивао слабости, васкрсавао мртве, и тешио болесне и усамљене.

Једном, после 40 дана поста, посведочио је: „Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње” (Лука 4:18; такође видети Исаија 61:1).

То јест, сваком од нас

На Последњој вечери, Исус Христ је опрао ноге својим ученицима (видети Јован 13:4–8). И у Старом и у Новом свету, „жива вода” и сам „хлеб живота” је установио причест. У светом обреду причести, ми призивамо Оца и заветујемо се да ћемо преузети на себе име Исуса Христа, увек Га се сећати, и држати Његове заповести, да Дух Његов увек може бити са нама (видети Лука 22:19–20; 3. Нефи 18:7, 10–11).

У Гетсеманском врту, Исус је патио више него што човек може да поднесе да би нас откупио и извршио помирење за нас. Крв је капала из сваке поре. Он је претрпео ове боли за све, да ми не бисмо трпели ако се покајемо (видети Учење и завети 18:11; 19:16).

Издан и лажно оптужен, Исус Христ је исмеван и бичеван, и круна од трња је стављена на Његову понизну главу (видети Матеј 27:26, 29; Марко 15:15, 17, 20, 31; Лука 22:63; Јован 19:1–2). „Избијен за наша безакоња… раном Његовом ми се исцелисмо” (Исаија 53:5). Он је био „подигнут на крст”, да нас привуче себи (видети 3. Нефи 27:14–15). Ипак, чак и на крсту, Исус Христ је опростио (видети Лука 23:34). Замолио је Јована да се брине о Његовој мајци (видети Јован 19:26–27). Осећао се остављеним (видети Матеј 27:46; Марко 15:34). Да би се речи из Светог писма испуниле, рекао је да је жедан (видети Јован 19:28). Када је све остварено, Он је „преда[о] дух” (Лука 23:46; такође видети Јован 10:17–18).

Исус Христ зна како да нам помогне у нашим болестима, слабостима, усамљености, одвојености и тешкоћама (видети Алма 7:12). Такве невоље често долазе као последица туђих избора. Он такође зна како да се радује са нама у нашим радостима и захвалности, како да плаче са нама када је наша радост потпуна. Он нас благо позива у своје име, својим гласом, у своје стадо. Позива све људе свуда. Позива нас да видимо и разумемо смртни живот увидом у вечност. Док ходамо усправно и држимо своје завете, Он обећава да све може да буде за наше добро (видети Учење и завети 90:24; Римљанима 8:28).

У време које Он одреди и на Његов начин, долази обнова – не само како је било, него и онако како може постати. Заиста, Исус Христ може да нас ослободи ропства и греха, смрти и пакла, и може да нам помогне да испунимо свој божански идентитет док постајемо више него што смо икада замишљали, кроз веру и покајање.

Због Исуса Христа смрт није крај. У време Васкрса изјављујемо:

По заповести и моћи од свог Оца, Исус је могао да положи свој живот и да га поново узме (видети Јован 10:17). Док је Његово тело лежало у гробу, Исус Христ је служио и организовао у свету духова, проглашавајући „откупљење њихово из окова смрти” (Учење и завети 138:16).

Ујутру трећег дана, Он је устао из гроба. Обратио се Марији. Указао се двојици ученика на путу за Емаус, својим апостолима и другима. (Видети Матеј 28; Марко 16; Лука 24; Јован 20.)

У хијазамском сведочанству, Он је позвао своје ученике да баце своје мреже на другу страну лађе; тог пута, иако опет пуне рибе, мреже се нису покидале (видети Јован 21:6–11; Лука 5:3–7). Он је хранио ученике и молио Петра три пута да храни своје овце и јагањце (видети Јован 21:12–17). Успео се на небо, прогласивши да Његови ученици тада и сви ми сада треба да делимо славну вест о Васкрсу и Његово Јеванђеље са сваким народом, племеном, и свим људима (видети Матеј 28:19–20; Марко 16:15).

Исус Христ је наш Добри Пастир и Јагње Божје. Он је дао, и даје свој живот за своје овце. У врту и на крсту, поднео је неподношљиво и извршио помирење за нас. У времену и вечности, Он нам показује примером како смрт откључава пролаз у вечност.

Моћу Христовог Помирења и Васкрсења, наша тела и духови ће се поново ујединити у физичком васкрсењу. Бићемо славни, обновљени у лицу и телу, са удовима. Чак ће и длаке на глави бити обновљене. Бићемо слободни од утицаја времена, болести, физичке несреће и менталне неспособности. Христово помирење може нас благословити да превазиђемо сваку врсту духовног одвајања и духовне смрти. Уз услов покајања, ослобођени смо сваког греха и туге и отворени за вечну пунину љубави и радости. Прочишћени, чисти, слободни, можемо се вратити у своје најдраже породичне односе у славно, целестијално присуство Бога Оца и Исуса Христа.

Поново ћемо видети своје вољене. Када се поново ујединимо са онима које волимо, видећемо једни друге из вечне перспективе – са већом љубављу, разумевањем и добротом. Исусово помирење може нам помоћи да се сетимо онога што је важно и заборавимо оно што није. Гледање у нашег Спаситеља и односа са већом вером и захвалношћу доноси мир, подиже терет, измирује срца и уједињује породице у времену и вечности.

Нада у обиље и радост

Васкрс у Исусу Христу укључује отварање небеских прозора, умножавање плода винове лозе, и дивне земље. Васкрс у Исусу Христу укључује утеху и бригу за удовице и сирочад, гладне и беспомоћне, оне који се плаше, злостављане, или невино страдале. Имајући у виду свакога, Исус Христ нас позива да гледамо и служимо са љубављу и саосећањем, као што Он чини.

Све оно што је добро, Исус Христ обнавља у изобиљу (видети Јован 10:10; Алма 40:20–24). Он обећава да „земља је пуна, и има довољно и да се уштеди” (Учење и завети 104:17). Његова обнова свега укључује пунину Његовог Јеванђеља, Његову свештеничку власт и моћ, и свете обреде и завете који се налазе у Његовој Цркви, названој по Његовом имену, и то Цркви Исуса Христа светаца последњих дана.

Васкрс у Исусу Христу укључује више светих домова Господњих ближе Божјој деци на многим местима, који доносе у наша срца учења о избавитељима на гори Сиону (видети Авдија 1:21). Господ нам пружа посвећујући, несебични начин да на земљи понудимо оно што је вољеним преминулим особама потребно и што желе у вечности што не могу стећи сами.

Таква је моја нада, обећање и сведочанство. Сведочим о Богу, нашем Оцу, нашем Спаситељу и Откупитељу, Исусу Христу и Светом Духу. На Васкрс и свакога дана, нађимо вечну наду и обећање у Божјем божанском плану среће, са његовим заветним путем божанског преображаја из смртности у бесмртност и вечни живот. Нека свакога дана поузданост у помирење Исуса Христа подиже наше терете, помогне нам да утешимо друге у њиховим тугама, и ослободимо своје душе да примимо Његову пуну радост.

Захваљујући нади и обећању Васкрса, Исус Христ испуњава чежње наших срца и одговара на питања наших душа.