Смртност делује!

Неколико година сам био задужен да будем кућни учитељ старијој сестри у свом одељењу. Није имала лак живот. Имала је различите здравствене проблеме и имала болове услед несреће у детињству на игралишту. Разведена са 32 године са четворо мале деце коју је требало одгајати и издржавати, поново се удала са 50 година. Њен други муж је преминуо када је имала 66 година, и ова сестра је живела додатних 26 година као удовица.

Упркос животним изазовима, била је верна својим заветима до краја. Ова сестра је била страствени истраживач родословља, посетилац храма и сакупљач и писац породичних историја. Иако је имала много тешких искушења, и без сумње понекад је осећала тугу и усамљеност, имала је ведро лице и благодарну и пријатну личност.

Девет месеци након њене смрти, један од њених синова је имао изванредно искуство у храму. Моћу Духа светога сазнао је да је његова мајка имала поруку за њега. Разговарала је са њим али не путем виђења или говором. Сину је пала на памет следећа непогрешива порука његове мајке: „Желим да знаш да смртност делује, и желим да знаш да сада разумем зашто се све догодило [у мом животу] онако како се догодило – и то је све у реду”.

Ова порука је још значајнија када се узме у обзир њена ситуација и тешкоће које је ова сестра претрпела и превазишла.

Браћо и сестре, смртност делује! Осмишљена је да делује! Упркос изазовима, тугама и потешкоћама са којима се сви суочавамо, наш брижни, мудри и савршени Небески Отац осмислио је план среће тако да нам није суђено да пропаднемо. Његов план обезбеђује начин да се издигнемо изнад наших смртничких пораза. Господ је рекао: „Ово jе дело моjе и слава моjа – да остварујем бесмртност и вечни живот човека”.

Ипак, ако желимо да будемо корисници Господњег „дел[а]… и слав[е]”, па и „бесмртност[и] и вечн[ог] живот[а]”, морамо очекивати да будемо школовани и поучени, и да прођемо кроз огањ ливчев – понекад до наших крајњих граница. Потпуно избегавати проблеме, изазове и тешкоће овог света значило би заобићи процес који је заиста неопходан да би смртност деловала.

И зато, не треба да се чудимо када нас задесе тешка времена. Сусрећемо се са ситуацијама које нас искушавају и људима који нам омогућавају да применимо истинско милосрђе и стрпљење. Али ми треба да издржимо своје тешкоће и да запамтимо, као што рече Господ:

„И ко год положи свој живот дела мога ради, имена мога ради, наћи ће га поново, и то живот вечни.

„Зато, не бојте се непријатеља својих, [или ваших проблема, изазова, или провера овог света], јер ја одредих …, говори Господ, да ћу вас испробати у свему, да ли ћете остати у мом завету … како бисте се нашли достојнима.”

Када се осећамо узнемирено или забринуто због својих проблема или осећамо да можда добијамо више од нашег поштеног дела животних потешкоћа, можемо се сетити шта је Господ рекао деци Израеловој:

„И опомињи се св[их] пут[ева] којим те је водио Господ Бог твој четрдесет година по пустињи, да би те намучио и искушао, да се зна шта ти је у срцу, хоћеш ли држати заповести Његове или нећеш.”

Као што је Лехи поучавао сина Јакова:

„Претрпе ти невоље и много туге. … Ипак, … [Бог] ће посветити невоље твоје теби на корист. … Стога, знам да си откупљен због праведности Откупитеља свога”.

Јер овај живот је полигон и „облаци невоље над нама, прете наш мир да униште тад”, корисно је сетити се овог савета и обећања који се налазе у Мосији 23 у вези са животним изазовима: „Ко год на [Господа] ослони уздање своје, тај ће бити уздигнут у последњи дан.”

Као млади мушкарац, лично сам доживео велики емоционални бол и срамоту који су настали као последица неправедних поступака другог, који су дуги низ година утицали на моју сопствену вредност и осећај достојности пред Господом. Ипак, лично сведочим да нас Господ може ојачати и подићи у свим тешкоћама које смо позвани да доживимо током свог боравка у овој долини суза.

Познато нам је Павлово искуство:

„И да се не бих понео за премнога откривења, [које примих], даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.

Зато трипут Господа молих да одступи од мене.

И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се наjслађе хвалити своjим слабостима, да се усели у мене сила Христова”.

Не знамо шта је Павлов „жалац у месо” био. Одлучио сам да не описујем да ли је у питању физичка болест, ментална или емоционална слабост или искушење. Али не морамо да знамо тај детаљ да бисмо знали да се он борио и молио Господа за помоћ и да су му, на крају, Господња снага и моћ оно што му је помогло у томе.

Попут Павла, захваљујући Господњој помоћи, на крају сам ојачао емоционално и духовно, и коначно препознао након много година да сам увек био особа од вредности и достојна благослова Јеванђеља. Спаситељ ми је помогао да превазиђем своје осећање недостојности и да пружим искрено опроштење преступнику. Коначно сам схватио да је Спаситељево помирење лични дар за мене и да ме мој Небески Отац и Његов Син савршено воле. Због Спаситељевог помирења, смртност делује.

Иако сам на крају био благословен што сам препознао како ме је Спаситељ спасао и стао уз мене кроз та искуства, јасно разумем да је несрећна ситуација мојих тинејџерских година био мој лични пут и искуство, чије се разрешење и коначни исход не могу пројектовати на оне који су патили и трпе због неправедног понашања других.

Схватам да нас животна искуства – добра и лоша – могу научити важним поукама. Сада знам и сведочим да смртност делује! Надам се да као резултат сажетка мојих укупних животних искустава – добрих и лоших – имам саосећање према невиним жртвама туђих деловања и емпатије према унесрећенима.

Искрено се надам да сам, као резултат својих укупних животних искустава – добрих и лоших – љубазнији према другима, опходим се према другима као што би Спаситељ то чинио, и имам веће разумевање за грешника, и да сам од пуног поверења. Док се ослањамо на Спаситељеву благодат и држимо своје завете, можемо служити као примери далекосежних утицаја Спаситељевог помирења.

Износим последњи пример да смртност делује.

Моја мајка није имала лак пут кроз смртнички живот. Није добила признања или светске почасти и није имала могућности за образовање након средње школе. У детињству је оболела од дечије парализе, што је довело до доживотног бола и нелагодности у левој нози. Као одрасла особа, искусила је многе тешке и изазовне физичке и финансијске околности, али је била верна својим заветима и волела је Господа.

Када је моја мајка имала 55 година, моја следећа старија сестра је умрла, оставивши осмомесечну ћерку, моју нећаку, без мајке. Из различитих разлога, мама је на крају у великој мери одгајала моју рођаку наредних 17 година, често у веома тешким околностима. Ипак, упркос тим искуствима, она је срећно и вољно служила својој породици, комшијама и члановима одељења и служила је у храму као храмски радник много година. Током последњих неколико година свог живота, мама је патила од неког облика деменције, често је била збуњена и била је затворена у установу за негу. Нажалост, била је сама када је неочекивано преминула.

Неколико месеци након њене смрти, уснио сам сан који никада нисам заборавио. У сну сам седео у својој канцеларији у згради црквене администрације. Мама је ушла у канцеларију. Знао сам да је дошла из духовног света. Увек ћу се сећати како сам се тада осећао. Није рекла ништа, али је зрачила духовном лепотом какву никада раније нисам доживео и коју тешко могу да опишем.

Њено лице и биће су били зачуђујући! Сећам се да сам јој рекао: „Мајко, тако си лепа!” позивајући се на њену духовну моћ и лепоту. Препознала ме је – поново без једне речи. „Осетио сам њену љубав према мени и тада сам знао да је срећна и исцељена од својих овоземаљских брига и изазова и да жељно чека „славно васкрсење”. Знам да је за маму, смртност деловала – а делује, и за нас

Божја сврха је „да остварује бесмртност и вечни живот за човека.” Искуства смртности су део пута који нам омогућава да растемо и напредујемо ка тој бесмртности и вечном животу. Нисмо послани овде да не успемо већ да успемо у Божијем плану за нас.

Као што је цар Венијамин поучио: „А уз то, желео бих да размислите о благословеном и срећном стању оних који држе заповести Божје. Јер гле, благословени су они у свему, и у временском и у духовном, а остану ли верни до краја биће примљени на небо да могу тамо боравити са Богом у стању бескрајне среће.” Другим речима, смртност делује!

Сведочим да када примимо јеванђеоске обреде, улазимо у завете са Богом и затим те завете држимо, кајемо се, служимо другима и истрајемо до краја, и ми можемо имати сигурност и потпуно поверење у Господа да смртност делује! Сведочим о Исусу Христу и да је наша славна будућност са нашим Небеским Оцем омогућена благодаћу и помирењем Спаситеља. У име Исуса Христа, амен.