Духовни утисак стварања

Када се један пријатељ пензионисао и спремао да се одсели, направио сам комад за њега под називом Дете завета. Била је то скулптура Аврама како држи бебу Исака. Од тада сам урадио низ других скулптура са Аврамом и Исаком. Они су моји омиљени и неки од најважнијих комада.

Најмоћнија ми је она која представља Аврама како свог сина поучава из свитака. Аврам се хвата за своје бедро и гледа увис са болним изразом лица са утиском од Господа да мора да жртвује свог сина јединца. Исак грли Аврама, али не може да разуме зашто његов отац не жели да му одговори.

Други део у процесу приказује њих двојицу како граде олтар. Исак пита где је жртва, а Аврам одговара да ће је Господ обезбедити. У претходном делу, Авраму је обезбеђен ован заплетен у жбуње и речено му је да не треба да жртвује свог сина. Аврам грли Исака, чврсто га држећи (Видети Прва књига Мојсијева 22:1–13.)

Оно што је толико драгоцено у овој причи је то што је она врста, или симбол, жртве Сина Божјег. Наш Небески Отац, који воли свог Јединорођеног Сина, такође је одлучио да Га жртвује, али Га није поштедео у последњем тренутку. Према речима старешине Нила А. Максвела (1926–2004), из Већа дванаесторице апостола, „Није било овна у жбуњу на Голготи који би поштедео Њега, овог Аврамовог и Исаковог пријатеља” („O, Divine Redeemer,” Ensign, новембар 1981, 8. стр).

Уместо тога, Отац је дозволио свом изабраном Сину (видети Mојсије 4:2) да изврши помирење за нас, како бисмо сви могли да се вратимо кући да поново живимо са Њима ако тако желимо и живимо достојно тог благослова (видети Joван 3:16–17).

Моје искуство ми говори да је Бог укључен у наше животе. Ми јесмо да „би[смо] радост имали” (2. Нефи 2:25), али искуство стичемо захваљујући ономе због чега патимо. Колико год да се доброг дешава, ипак постоји „супротност у свему” (2. Нефи 2:11). Међутим, Бог је ту за нас, и ми можемо да превазиђемо све што морамо, све што нам се деси. Открићемо да можемо да издржимо своје провере док настављамо да се трудимо да волимо, служимо и постанемо милосрднији – попут нашег Спаситеља.

Захвалан сам за Јеванђеље, своју породицу и све дивне људе у Цркви. Без обзира где смо моја супруга Кетлин и ја ишли на мисије широм света, налазили смо свеце који воле друге и служе им, благосиљају их и жртвују се једни за друге. Небески Отац нас воли, и ми смо Његова деца. Нема ништа важније од тога да будемо верни Њему и Његовом Сину, који су нама тако верни.