Три сестре

Прва сестра је посматрала себе као жртву - као особу која је на удару.¹ Чинило се да јој се стално дешавају ствари које су је чиниле јадном. Са таквим приступом животу, давала је другима контролу над својим осећањима и понашањем. Када чинимо тако, заноси нас сваки ветар - и у овом времену друштвених медија који су увек присутни, ти ветрови ударају јачином урагана.

Драге сестре, зашто морате своју срећу да дајете некоме, или групи људи, који нимало не маре за вас или вашу срећу?

Ако приметите да сте забринуте због онога што други говоре о вама, дозволите ми да вам предложим следећи противотров: сетите се ко сте. Сетите се да сте из краљевске породице царства Божјег, кћери Небеских родитеља који владају читавим свемиром.

Имате духовну ДНК од Бога. Имате јединствене дарове који потичу од вашег духовног стварања и који су развијани током великог раздобља вашег предсмртничког живота. Ви сте дете нашег милостивог и вечног Оца на небу, Господа над војскама, који је створио свемир, разбацао предивне звезде широм оромног пространства и поставио планете у њихове орбите.

У Његовим сте рукама.

Веома добрим рукама.

Рукама пуним љубави.

Брижним рукама.

И ништа што ико икада каже о вама не може то променити. Њихове речи су безначајне у поређењу са оним што је Бог рекао о вама.

Ви сте Његово драгоцено дете.

Воли вас.

Чак и када се спотичете, чак и када се окренете од Њега, Бог вас воли. Ако се осећате изгубљенима, напуштенима или заборављенима - не бојте се. Добри Пастир ће вас наћи. Подићи ће вас на своја рамена. И однеће вас кући.²

Моје драге сестре, молим вас да дозволите да те божанске истине уђу дубоко у ваше срце. Открићете да постоји много разлога да не будете тужне јер је пред вама вечна судбина коју треба да испуните.

Вољени Спаситељ света дао је свој живот како бисте могле да изаберете да та судбина постане стварност. Преузеле сте на себе Његово име; ви сте Његове ученице. И због Њега, можете се оденути хаљинама вечне славе.

Друга сестра је била љута на цео свет. Као и тужна сестра, сматрала је да је све проблеме у њеном животу изазвао неко други. Кривила је породицу, пријатеље, шефа и колеге, полицију, комшије, црквене вође, актуелне модне трендове, јачину соларних ерупција и обичну лошу срећу. И све их је вређала.

Себе није сматрала лошом особом. Напротив, сматрала је да се само брани. Сви остали, веровала је, били су мотивисани себичношћу, ситничавошћу и мржњом. С друге стране, она је била мотивисана добрим намерама - правдом, интегритетом и љубављу.

Нажалост, начин размишљања љуте сестре је превише уобичајен. Ово је примећено у недавној студији која је истраживала сукоб између супарничких група. Као део студије, аутори су разговарали са Палестинцима и Израелцима на Блиском Истоку и са републиканцима и демократама у Сједињеним Америчким Државама. Открили су да је „свака страна сматрала да је њихова група више мотивисана љубављу него мржњом, али када су упитани зашто је њихова супарничка група укључена у сукоб, истакли су мржњу као мотивациони фактор [те друге] групе.”³

Другим речима, свака група сматрала је себе „добрима” - поштенима, добрима и исправнима. Насупрот томе, своје ривале су видели као „лоше” - необавештене, непоштене, чак зле.

У години мог рођења, свет је био захваћен ужасним ратом који је у свету проузроковао страшну жалост и тугу. Тај рат је започео мој народ - група људи који су неке друге групе сматрали злима и охрабривали су мржњу према њима.

Ућуткавали су оне који им се нису допадали. Понижавали су их и сатанизовали. Сматрали су их инфериорнима - чак нижим бићима. Када понизите групу људи, вероватно ћете правдати речи и насиље над њима.

Најежим се када се сетим онога што се догађало у Немачкој 20. века.

Када се неко противи или се не слаже са нама, у искушењу смо да претпоставимо да сигурно нешто није у реду са том особом. А одатле је мали корак да њиховим речима и поступцима припишемо најгоре мотиве.

Наравно, увек се морамо залагати за оно што је исправно и постоје тренуци када морамо подићи глас у одбрану истог. Међутим, када то радимо са љутњом или мржњом у срцу, када нападамо друге да бисмо их повредили, понизили или ућуткали, вероватно то нећемо учинити праведно.

Шта jе Спаситељ поучавао?

„Кажем вам, љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас гоне.

Да будете синови Оца свог који је на небесима.”⁴

То је Спаситељев пут. То је први корак у уклањању препрека које изазивају толико беса, мржње, поделе и насиља у свету.

„Да,” можда ћете рећи, „била бих спремна да волим своје непријатеље само када би они били спремни да учине исто.”

Али то заиста није важно, зар не? Одговорни смо за властито следбеништво, и то има мало или нимало везe са начином на који се други опходе према нама. Очигледно се надамо да ће заузврат бити разумни и милосрдни, али наша љубав према њима је независна од њихових осећања према нама.

Можда ће наше залагање да волимо своје непријатеље омекшати њихова срца и позитивно утицати на њих. Можда неће. Али то не мења нашу посвећеност да следимо Исуса Христа.

Стога, као чланови Цркве Исуса Христа, волећемо своје непријатеље.

Превазићићемо љутњу или мржњу.

Срце ћемо испунити љубављу за сву Божју децу.

Посегнућемо да благословимо друге и служимо им - па и онима који нас искоришћавају и прогоне.”⁵

Трећа сестра представља истинску ученицу Исуса Христа. Чинила је нешто што је било изузетно тешко - веровала је Богу чак и кад се суочавала са подсмехом и тешкоћама. Некако, задржала је своју веру и наду упркос презиру и цинизму око себе. Живела је радосно, не зато што су јој околности биле срећне, већ зато што је она била радосна.

Нико од нас не пролази кроз живот глатко. Са толико сила које покушавају да нас преусмере, како да останемо фокусирани на величанствену срећу обећану вернима?

Верујем да одговор лежи у сну једног пророка од пре неколико хиљада година. Пророково име је Лехи, а његов сан је забележен у драгоценој и предивној Мормоновој књизи.

Лехи је у сну видео огромну пољану на којој се налазило чудесно дрво неописиве лепоте. Такође је видео велике групе људи који су се кретали према дрвету. Желели су да пробају његов величанствен плод. Осећали су и веровали да ће им он пружити велику срећу и трајан мир.

До дрвета је водио уски пут, а поред њега се налазила гвоздена шипка која им је помагала да остану на путу. Али ту је и тамна маглуштина која им заклања поглед на пут и на дрво. А можда је опаснији звук гласног смеха и поруге који долазе из велике и простране зграде у близини. Запањујуће је да је исмевање чак убедило неке људе који су стигли до дрвета и пробали чудесни пплод да се постиде и одлутају.⁶

Можда су почели да сумњају да је дрво заиста толико дивно као што су некад мислили. Вероватно су почели да сумњају у стварност онога што су доживели.

Можда су мислили да ће им, ако се окрену од дрвета, живот бити лакши. Вероватно им се више не би ругали и подсмевали.

У ствари, људи који су им се ругали изгледали су срећно и чинило се да се добро проводе. Можда би, ако оду од дрвета, били добродошли у заједницу велике и простране зграде и прихваћени због своје разборитости, интелигенције и префињености.

Драге сестре, драге пријатељице, ако вам је тешко да се чврсто држите гвоздене шипке и постојано ходате према спасењу, ако вас смех и поруга других који изгледају тако самоуверено поколебају, ако вас брину питања без одговора или учења која још увек не разумете, ако сте ожалошћене због разочарања, позивам вас да се сетите Лехијевог сна.

Останите на путу!

Никада на пуштајте гвоздену шипку - реч Божју!

И када неко покуша да вас постиди због ваше љубави према Богу, не обраћајте пажњу на њих.

Никад не заборавите, ви сте дете Божје; очекују вас богати благослови; ако можете да научите да чините Његову вољу, поново ћете живети са Њим!⁷

Обећања хвале и прихватања од стране света су непоуздана, неистинита и незадовољавајућа. Божја обећања су сигурна, истинита и радосна - сада и заувек.

Позивам вас да размотрите религију и веру из шире перспективе. Ништа што се нуди у великој и пространи згради не може се упоредити са плодом који доноси живот по Јеванђељу Исуса Христа.

Заиста „што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који га љубе.”⁸

Лично сам научио да је пут следбеништва у Јеванђељу Исуса Христа пут до радости. То је пут који води сигурности и миру. То је пут до истине.

Сведочим да даром и моћу Светог Духа и ви то можете научити.

У међувремену, ако вам пут постане тежак, надам се да ћете наћи уточиште и снагу у нашим дивним организацијама Цркве: Школици, Младим женама и Потпорном друштву. Оне су као одморишта на путу, где можете обновити своје самопоуздање и веру за предстојеће путовање. Оне су сигуран дом, где осећате припадност и примате охрабрење од својих сестара и сапутница.

Оно што научите у Школици припрема вас за додатне истине које ћете учити као младе жене. Пут следбеништва којим ходате на часовима Младих жена води до заједништва и сестринства у Потпорном друштву. Са сваким кораком на путу, добијате додатне прилике да покажете своју љубав према другима кроз поступке вере, саосећања, милосрђа, чедности и служења.

Бирање тог пута следбеништва водиће вас до неизмерне среће и испуњења ваше божанске природе.

Неће бити лако. Захтеваће најбоље што имате - сву вашу интелигенције, креативност, веру, интегритет, снагу, одлучност и љубав. Али, једног дана ћете се осврнути на своје напоре и ах, колико ћете бити захвалне што сте остале јаке, што сте веровале и што нисте скренуле са пута.

У животу ће можда бити ствари које су ван ваше контроле. Али на крају, имате моћ да изаберете своје одредиште и многа своја искуства на том путу. У животу нису толико важне ваше способности колико ваши избори.⁹

Не смете дозволити околностима да вас растуже.

Не смете им дозволити да вас разљуте.

Можете се радовати што сте ћерка Божја. Радост и срећу можете наћи у милости Божјој и у љубави Исуса Христа.

Можете бити радосне.

Подстичем вас да испуните своја срца захвалношћу за обилну и неограничену доброту Божју. Моје вољене сестре, ви то можете! Молим се из дубине своје душе да ћете одлучити да наставите према дрвету живота. Молим се да ћете изабрати да подигнете свој глас и свој живот претворите у величанствену симфонију хвале, радујући се у ономе што љубав Божја, чудеса Његове Цркве и Јеванђеље Исуса Христа могу донети свету.

Песма истинског следбеништва некима може звучати фалш или прегласно. Тако је било од почетка времена.

Али нашем Небеском Оцу и онима који Га воле и поштују, то је најдрагоценија и најлепша песма - узвишена и посвећујућа песма о откупљујућој љубави и служењу Богу и ближњима.¹⁰

Као Господњи апостол остављам вам свој благослов да ћете пронаћи снагу и храброст да радосно напредујете као ћерка Божја док свакога дана будете спремно ходале величанственим путем следбеништва. У свето име Исуса Христа, амен.