Самосталност

Самосталност је способност, преданост и настојање да осигурамо духовно и временско благостање за себе и своје породице.

Док учимо и примењујемо начела самосталности у нашим домовима и заједницама, имамо прилику да се бринемо за сиромашне и угрожене и помажемо другима да постану самостални како би могли поднети време недаће.

Имамо повластицу и дужност да користимо своју слободу избора да постанемо духовно и временски самостални. Говорећи о духовној самосталности и нашем ослањању на Небеског Оца, старешина Роберт Д. Хејлс из Већа Дванаесторице апостола је поучавао. „Обраћени и духовно самостални постајемо док уз молитву живимо према заветим-када достојно узимамо причешће, када смо достојни храмске препоруке и жртвујемо се да бисмо служили другима.”

Старешина Хејлс нас је саветовао да постанемо временски самостални „што укључује стицање вишег образовања или стручног знања, праксу и начин живота у оквирима наших могућности. Избегавањем дуга и садашњом штедњом новца припремамо се за пуновремену црквену службу у годинама које долазе. Сврха и световне и духовне самосталности је да себе поставимо на виши положај како бисмо могли подићи друге у потреби.”