Увек на средини

Када се обраћам нашим младим мисионарима, често им кажем да су на средини своје мисије. Било да су стигли тек дан раније или сутрадан одлазе кући, тражим од њих да о себи размишљају као да су увек на средини.

Нови мисионари можда сматрају да су превише неискусни да би били делотворни, па стога оклевају да говоре или да делују са сигурношћу и одважношћу. Искусни мисионари који су при крају мисије могу бити тужни јер се њихова мисија ближи крају, или могу успорити док размишљају о томе шта ће радити после мисије.

Какве год да су околности и где год да служе, истина је да Господњи мисионари свакодневно сеју мноштво семења добрих вести. Размишљање о себи као о онима које су увек на средини своје мисије охрабриће и оснажити те верне Господње представнике. Оно што се односи на пуновремене мисионаре, односи се и на нас.

Ова промена гледишта више је од обичне менталне варке. Иза идеје да смо увек на средини крије се узвишена истина. Ако погледамо наш положај на карти, долазимо у искушење да кажемо како смо на почетку. Али ако погледамо пажљивије, место на ком се налазимо је средина неког већег места.

Оно што се односи на простор, односи се и на време. Можемо се осећати као да смо на почетку или завршетку свог живота, али ако погледамо где смо у поређењу са вечношћу—када схватимо да су наши духови постојали у времену које превазилази наше могућности мерења и како ће, због савршене жртве и помирења Исуса Христа, наша душа постојати у вечности која долази—схватамо како смо заиста на средини.

Недавно сам био подстакнут да обновим споменик на гробу својих родитеља. Време није ишло на руку том гробном месту па сам сматрао да би нови споменик више одговарао њиховим узорним животима. Када сам погледао датуме рођења и смрти на споменику, повезане уобичајеном безначајном малом цртицом, тај мали знак животног века одједном ми је испунио ум и срце мноштвом богатих успомена. Свака од тих драгоцених успомена одражава тренутак на средини живота мојих родитеља и на средини мог живота.

Колико год година имали, где год се налазили, када се у нашим животима догоди нешто, увек смо на средини. Штавише, заувек ћемо бити на средини.

Да, у нашим животима ће бити почетака и завршетака, али они су само знаци на путу велике средине наших вечних живота. Било да смо на почетку или на крају, било да смо млади или стари, Господ нас може користити у своје сврхе ако једноставно одбацимо мисли које ограничавају нашу способност да служимо и допустимо Његовој вољи да обликује наше животе.

Псалмиста каже: „Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ” (Псалми 118:24)! Амулек нас подсећа: „За људе је овај живот време припреме за сусрет с Богом. Да, гле, дан овог живота је дан за људе да изврше дела своја” (Aлма 34:32; курзив додат). А песник размишља: „Заувек се састоји од многих Сада.”¹

Бити увек на средини значи да игра никад није завршена, нада никад није изгубљена, пораз никад није коначан. Јер без обзира где се налазимо или у каквим смо околностима, пред нама се протежу вечни почеци и вечни завршеци.

Увек смо на средини.