Пораст вере и личне праведности

Исаија 2:2-3; УИЗ 109:22-23; 110:8-10

„Завети које склапамо, са повезаним обредима које примамо у храму, постају наша уверења за улазак у Божје присуство. Ти завети нас уздижу изван граница сопствене моћи и перспективе. Своје завете склапамо да бисмо показали своју преданост изградњи царства. Постајемо заветни народ када се заветујемо Богу. Сви обећани благослови нам припадају нашом верношћу тим заветима.…

„Шта жене у Цркви могу учинити да би полагале право на храмске благослове?

Преко својих пророка, Господ позива оне који још нису примили храмске благослове да учине све што је потребно да би се квалификовали да их приме. Он позива оне који су већ примили те благослове да се што чешће враћају у храм, да би поново уживали у тим искуствима и проширили своју визију и разумевање Његовог вечног плана.

Будимо достојне важеће храмске препоруке. Идимо у храм да бисмо вечно запечатиле своје породице. Враћајмо се у храм онолико често колико нам то наше околности дозвољавају. Дајмо својим покојним рођацима прилику да приме обреде узвишења. Уживајмо духовну снагу и откривење које примамо када редовно идемо у храм. Будимо верне, склопимо и држимо храмске завете да бисмо примиле потпуне благослове помирења.”¹

Председник Гордон Б. Хинкли (1910–2008) поучавао је да Потпорно друштво расте из жеље сестара да служе у храмовима:

„Током изградње храма у Киртланду, жене су биле позване да мељу свој порцелан да би се помешао са гипсом који се користио за зидове храма, како би се ухватила светлост сунца и месеца, која би рефлектовала лепоту грађевине.

У тим временима када је било веома мало новца, али и обиља вере, радници су давали своју снагу и средства за изградњу дома Господњег. Жене су их снабдевале храном, најбољом коју су успевале да припреме. Едвард В. Тулиџ је известио да, док су жене шиле храмске засторе, Џозеф Смит је, посматрајући их, рекао: ‘Дакле сестре, ви сте увек на располагању. Сестре су увек прве и најистакнутије у свим добрим делима. Марија је била прва код васкрсења; а сестре су сада прве у раду на унутрашњости храма.’…

И опет у Навуу, док је храм био у изградњи, неколико жена се окупило да шију кошуље за раднике. Управо због ових околности, двадесет њих се окупило у четвртак 17. маја 1842. године у горњој соби пророкове продавнице.”² Био је то почетак Потпорног друштва.

1. Коју подршку могу дати да бих помогла сестрама да се припреме за храм и да иду у њега?

2. Како могу примером показати заоставштину сестара које су се жртвовале да би примиле храмске благослове?

3. Како могу имати право на благослове храма?