Мијина Страдална седмица

Мама и тата су прочитали причу о ндељи Цвети у Светим писмима. Када је Исус Христ отишао у Јерусалим, људи су махали палминим гранчицама и викали „Осана!”

Моја сестра Луси је држала слику Исуса како јаше магарца. Ми остали смо махали нашим папирним палминим гранама. Осећала сам се срећно замишљајући да поздрављам Исуса.

Исус је био узнемирен што су људи продавали ствари у храму, па их је избацио. Покупили смо смеће из грмља око цркве. Драго ми је што смо могли да помогнемо у бризи за Божји дом!

Мама је читала приче које је Исус Христ причао људима. Слушали смо и користили глину да направимо ствари из прича. Луси је направила овцу јер је Исус Добри пастир. Ја сам направила малу уљану лампу. То ми је помогло да се сетим да држим своје срце пуно вере.

Тата нам је причао о томе како је Марија дала Исусу Христу посебно уље за ноге. Његов мирис испунио је целу кућу.

Нисмо имали ово посебно уље. Уместо тога, користили смо цимет да направимо посластицу. Мама је рекла да када будемо осетили мирис цимета док се буде посластица пекла, требало би да размишљамо о томе шта бисмо могли дати Исусу.

Запалили смо свеће и певали песму, баш као што су Исус Христ и Његови ученици певали на Последњој вечери. Јели смо погачу и пили сок од грожђа да се сетимо прве причести. Такође, имали смо нар да нас подсети на Исусову крв, и маслине на Гетсемански врт.

Док смо јели, напољу је грмело. Осећала сам се сигурно и захвално знајући да се Исус већ суочио са најмрачнијом олујом.

Читамо о томе како је Исус Христ умро за нас. Затим смо однели празну саксију у башту и преврнули је на бок, као гробницу. Ставили смо земљу и камење око ње, али смо оставили отвор непокривен. Мама нам је дала фигуру која представља Исусово тело. С поштовањем смо је умотали у бело платно и ставили у саксију.

Иако је то била само саксија, и даље сам се осећала тужно покривајући врата каменом.

Мама је рекла да након што је Исус Христ умро, успоставио је мисионарски рад у духовном свету. На тај начин људи који нису сазнали за Његово Јеванђеље на земљи и даље могу да уче о Њему. У храмовима, можемо бити крштени за оне који нису били крштени пре него што су умрли.

Луси и ја још нисмо довољно одрасле да уђемо у храм, али смо помогле да се изрежу одштампане картице са именима. Мама и тата су се смењивали радећи у храму за људе на картицама и шетали са нама. Чак и споља, храм је изгледао помало као рај.

На васкршње јутро камен испред саксије је нестао, а платно је било празно. На једној картици је стајало: Он је васкрсао!

Већ сам знала да је Исус Христ разлог за Васкрс. Након прославе Страдалне седмице, осећам као да Га познајем мало боље.