Следите срећне речи

Бетани Бартоломју

Истинита прича из САД-а.

„Можемо ли да цртамо кредом?” упитао је Квин маму.

„Наравно!” Рекла је мама. „Идемо.”

Квин и његов млађи брат и сестра истрчали су напоље.

„Желим плаву!” викнуо је Квин.

Кејд и Клои су такође зграбили креду. Сели су и почели да цртају по тротоару. Мама је узела црвену креду и почела да пише.

„Шта то радиш?” упитао је Квин.

„Пишем срећне речи за школску децу када се данас враћају кући”, рекла је мама.

Квин је могао да види школу са свог предњег прозора. Волео је да маше деци док су пролазила.

„Које поруке можемо написати да их насмејемо?” упитала је мама.

Квин је читао преко маминог рамена: „Ти си … ”

„Супер!” Мама је завршила.

Квин се насмешио и наставио да чита. „Разбијаш. Ти то можеш!”

Онда је Квин добио идеју. Почео је да црта дугу линију на једној од маминих порука. Повукао је линију до следеће. Затим је прешао на другу.

„Шта то радиш?” Упитала је мама.

„Правим линију за децу да њом ходају”, рекао је Квин. Почео је да трчи по линији. „Видиш? Показујем им где да пронађу све срећне речи.”

„Мислим да је то сјајан начин да се сви насмеју”, рекла је мама. И то је измамило Квину још шири осмех.