Магнолијин невероватни тата

„Магнолија! Лили!” Позвао је тата. „Време је за Света писма и молитву!”

Магнолија се спустила на под поред њиховог пса, Рејндропа. Лили се ушушкала у своје омиљено ћебе.

Породично време за Света писма било је забавно. Понекад су заједно глумили приче из Светих писама. То је помогло Магнолији да замисли приче. Осим тога, Рејндроп је увек помогао када су у причама биле животиње!

Тата је отварао своја Света писма и читао стих. Затим је Магнолији давао велику, тешку Библију. Сви су наизменично читали.

„А будите један другом благи”, читала је Магнолија.*

Намрштила се. Људи нису увек били љубазни према њој у цркви.

„Мама, тата, могу ли да вам нешто испричам? упитала је.

„Наравно”, рекла је мама. О чему се ради?

„Јуче у Школици нека деца су ми рекла да нисмо добра породица јер тата није члан наше Цркве.”

Магнолијин тата припадао је другој цркви. Недељом је ишао на причесни састанак са својом породицом. Говорио је о Светом Духу на Лилином и Магнолијином крштењу. Сви су рекли да је то одлично урадио. Био је невероватан тата.

„Оно што су рекли натерало ме је да заплачем.” Магнолија је шмрцнула. „Зашто људи морају да буду тако зли?”

Мама и тата су се погледали.

„Драго ми је што си нам рекла шта се догодило”, рекао је тата. „Мама и ја се много волимо. И наша породица нам је веома важна.”

Мама је потврдно климнула главом. „А наша породица је важна и Небеском Оцу. Он воли сву своју децу.”

Рејндроп се привио уз Магнолију. Чешкала га је по ушима.

„Небески Отац нас познаје и зна да се волимо”, рекао је тата. „Ниједна породица није савршена, али можемо дати све од себе.”

„Али и даље боли када људи говоре лоше ствари о нашој породици”, рекла је Магнолија. „Исус нас је поучио да будемо љубазни према свима. Говорити подле ствари не изгледа као да следимо Исуса.”

„У праву си”, рекао је тата. „Можда када пожелиш да кажеш нешто подло, можеш да се сетиш како си се осећала када су други били нељубазни према теби. Онда можеш рећи нешто љубазно уместо тога.”

Магнолија је дубоко удахнула. „Добро.” Било јој је драго што је могла да разговара са мамом и татом.

„Време је за породични загрљај!” Тата је привукао Лили и Магнолију у велики загрљај и чврсто их стиснуо. Мама их је загрлила све троје. Рејндроп је кружио око свих.

„Не могу да дишем!” нашалила се Лили. Магнолија се смејала.

„Сада ме подсетите – чији је ред да чита?” Питао је тата? Пустио је девојке и узео своја Света писма.

„Мој ред!” рекла је Лили. „А татин је ред за молитву.”

Када су завршили са читањем, сви су клекнули да се помоле. Магнолија је била мирна док је слушала како тата изговара молитву. Знала је да Небески Отац воли њену породицу.

Илустрације: Констанса Басалузо